“Rusija koja ratuje sa istorijski najbližom zemljom jeste opasna Rusija”: Dragan Bisenić za specijalno izdanje Nedeljnika

1
Beta/AP Photo/Evgeniy Maloletka

Henri Kisindžer je u uvodu svoje knjige “Nuklearno oružje i spoljna politika”, koja ga je proslavila krajem pedesetih, tu vrstu “nove ratne tehnologije” opisao kao oružje kojim “čovečanstvo može da bude uništeno u trenutku” i kao oružje koje je tom čovečanstvu dopalo šaka u pogrešno vreme – u vreme dubokih raskola među narodima. Kisindžer piše da će od tog momenta međunarodni odnosi biti oslikani na “pozadini sveta u kojoj konvencionalno oružje zapravo predstavlja nuklearno oružje”. Proći će godine i on će razvijati svoju tvrdnju, pomerajući je u pravcu teorije da nuklearno oružje zapravo može predstavljati očuvanje mira u svetu, što i jeste označeno kao glavni cilj posle Drugog svetskog rata, jer njim velike sile jedna drugu “odvraćaju od rata”. Na početku treće decenije 21. veka, susrećemo se sa prvim otvorenim nuklearnim pretnjama i što je još opasnije, sa strahom da te pretnje nisu samo prazna priča.

“Rusija koja ratuje sa istorijski najbližom zemljom jeste opasna Rusija. To, uz jasnu politiku pretvaranja Rusije u ‘tvrđavu’, kako sada izgleda da je neminovno, koja je sigurno neprijateljska i naoružana, a verovatno i agresivna, stvoriće u Evropi veoma neprijatnu, a možda čak i nepodnošljivu bezbednosnu atmosferu”, kaže za specijalno izdanje Nedeljnika Dragan Bisenić, novinar i publicista.

Širenje NATO-a, kako izgleda, biće zgaženo pod ruskim tenkovima u ukrajinskim žitnicama, navodi on. Ali NATO će opstati sa izgledima da mu konfrontacija s Rusijom bude otvorena i jedina svrha.

“Uostalom, Dmitrij Medvedev je te odnose već najavio kao ‘gledanje preko nišana’. Nuklearni silosi su otključani, a to je ozbiljan povod za razmišljanje i strah. Sve evropske članice NATO-a moraće permanentno da se spremaju za eventualni sukob s Rusijom. Kako će to da izgleda u dnevnom životu? Sigurno tako što će nestati mnoge udobnosti i osećanje bezbrižnosti. Evropa iz mirovnog, može da se pretvori u ratni projekat, a to može da dovede do njenog kraha kao i uvek do sada kada je to bila”, objašnjava Bisenić.

Ceo dosije objavljen je u specijalnom izdanju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 3. marta

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

1 KOMENTAR

  1. Управо су се и Хенри Кисинџер, па чак и Ноам Чомски (са потпуно супротних становишва), сагласили у једном, да је све ово “брљотина” САД и ЕУ. Да, то је истина, биће врло “непријатно” у тој Европи, са том и таквом Русијом, неспремном на компромисе поводом сопствене безбедности. Ипак, ширити ову опасност као универзални осећај свима онима у Европи, свкаако води у неоправдану “русофобију”. Они за које је ово опасно, лако ће се препознати, а то су сви они који се оглушују у упозорења. Остали немају никаквог разлога да се боје. Оно што је својевремено Совјетски Савез прихватио као разумно, а то је повлачење нуклеарних пројектила са Кубе, односно “кућног прага” САД, у случају Украјине није схваћено као разумно. Елем, рачун је испостављен и “кукумавке” неће помоћи. Руси су ово озбиљно схватили, а сва је прилика да не постоји цена коју неће платити да би то остварили.

Comments are closed.