RSE: “Dokument EU o Srbiji – Vučić odlaže raskid s Rusijom, ali se ne odriče ni Zapada”

0
EPA-EFE/FILIP SINGER

Evropske obaveštajne službe su izradile analizu u kojoj se ocenjuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da preduzme korake na domaćoj i međunarodnoj sceni kako bi odložio svoj raskid sa Rusijom, a u međuvremenu nastavio da pridobija ustupke Zapada.

Ovaj dokument koji ima „tajnu“ klasifikaciju je izrađen od strane više evropskih obaveštajnih službi, za potrebe Evropske službe za spoljnu akciju (EEAS), na čijem je čelu šef evropske diplomatije Žozep Borel.

Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u ovaj dokument gde se analiziraju naredni koraci koji će preduzeti Vučić s ciljem nastavka politike balansiranja. Ruska invazija na Ukrajinu, smatraju evropski obaveštajci, predstavila je problem odnosa snaga za predsednika Vučića, smanjujući manevarski prostor Srbije u oblasti spoljne i bezbednosne politike.

U analizi se navode mogući koraci koje bi predsednik Srbije mogao preduzeti u bliskoj budućnosti.

Šta bi Vučić mogao preduzeti?

“Kako bi ublažio snažan pritisak Zapada u vezi sa sankcijama, Vučić planira da preduzme različite poteze, na međunarodnom i unutrašnjem planu kako bi sprečio negativne implikacije po Srbiju, ali najviše da sačuva sopstvenu političku moć”, naglašava se u internom dokumentu.

Između ostalog se navodi da je velika verovatnoća da će on odlagati formiranje nove vlade što je duže moguće, koristeći to kao izgovor za odlaganje uvođenja sankcija Rusiji. Izbori u Srbiji održani su 3. aprila. Na njima su Vučićevi naprednjaci osvojili 120 mandata u Skupštini Srbije, dok je u parlamentu od 250 poslaničkih mesta potrebno najmanje 126 glasova za formiranje vlade.

Sa druge strane, procenjuje se u dokumentu EU, očekuje se da će predsednik Srbije verovatno sprovoditi “politiku malih koraka” kako bi Srbiju približio Zapadu. Cilj je da odloži svoj konačni raskid sa Rusijom i iskoristi buduću promenu spoljnopolitičkog pravca kako bi dobio što više političkih i ekonomskih ustupaka za Srbiju.

Uloga SPC u slučaju raskida sa Rusijom

U dokumentu se spominje da bi Srpska Pravoslavna Crkva (SPC) odigrala ključnu ulogu u slučaju da Srbija odluči da se kreće prema Zapadu. Navodi se da je patrijarh Profirije, veoma blizak sa srpskim predsednikom, i da bi on odigrao važnu ulogu u tome da stanovništvo prihvati pro-zapadnu politiku Srbije.

“Izdašne državne donacije SPC pomoći će Profiriju da uveri sveštenstvo u tom pogledu”, piše u internom dokumentu.

Dodaje se da je prvobitni “neutralni” izbor Crkve da ne stane ni na jednu stranu u ratu u Ukrajini olakšao situaciju za Vučića, stvarajući određeni prostor da se udalji od Rusije.

Vučićeva korist od desničara

Evropske obaveštajne službe ocenjuju da će u narednom periodu, predsednik Srbije, Aleksandra Vučić, pokušati da iskoristi prorusku desničarsku opoziciju u parlamentu kao izgovor da ne usvaja ili odlaže teške spoljnopolitičke odluke.

“Vučiću odgovara prisustvo takve opozicije jer mu omogućava da se Zapadu predstavi kao umereni političar”, navodi se u dokumentu, ali i podvlači da su ove desničarske partije (NADA/DSS – Nacionalna demokratska alternativa/Demokratska stranka Srbije, Zavetnici i Dveri) povezane sa SNS i imaju finansijsku i logističku podršku ove stranke.

Tenzije unutar naprednjaka i Moskvini favoriti za ministre

Evropske obavestajne službe predviđaju da će rasti tenzije unutar SNS prilikom raspodele vlasti na lokalnom i državnom nivou, ali i zbog budućih odluka o spoljnoj politici.

Kada se vlada formira, njen sastav će biti jasan pokazatelj spoljnopolitičkog pravca Srbije, a prema navodima u dokumentu, Aleksandar Vučić će vrlo verovatno nastaviti da drži prozapadne i proruske ministre u budućoj vladi kako bi nastavio balansirajuću politiku.

S tim u vezi, analiza poredviđa da će budući premijer biti iz redova SNS. Kao mogući kanididati se spominju Siniša Mali (aktuelni ministar finansija i bivši gradonačelnik Beograda), Nikola Selaković (trenutni šef diplomatije), a da manje šanse ima, iako i dalje je kandidatkinja, aktuelna premijerka Ana Brnabić, za koju se misli i da će biti ili predsednica Skupštine ili će dobiti važnu ambasadorsku poziciju.

Poseban paragraf se posvećuje karijeri Nikole Selakovića za kojeg se u dokumentu podvlači da ako ne postane premijer, onda će imati važno ministarsko mesto.

Selaković i dalje ostaje kandidat za funkciju ministra inostranih poslova, mada prema navodima evropskih obaveštajnih službi, u cirklaciji je i ime Marka Đurića, trenutnog ambasadora Srbije u Vašingtonu, međutim “Moskva preporučuje Selakovića” za to mesto.

“Trojanski konj” iz opozicije

Analiza evropskih obaveštajnih službi se bavi i ulogom predsednika Stranke Slobode i Pravde Dragana Đilasa u politčkoj sceni u Srbiji.

Obaveštajne informacije, kako piše u dokumentu, pokazuju da postoje indicije o “zakulisnoj saradnji sa Vučićem i njegovoj ulozi ‘trojanskog konja’ koji izaziva razdor među opozicionim strankama i već neko vreme ih slabi”.

Spominje se da je Dragan Đilas nekoliko puta pred izbore odbacio saradnju sa SNS, ali da je saradnja između njega i Aleksandra Vučića postala izglednija posle ličnog sastanka sredinom aprila i najave mogućih prevremenih gradskih izbora u Beogradu na jesen 2022. ili proleće 2023.