Rokada na vrhu liste dužnika: Kako je Srbijagas pretekao EPS i postao najveći korisnik garantovanih kredita

Analiza najnovijih podataka Uprave za javni o obavezama države pokazuje da je došlo do promene na samom vrhu liste preduzeća za čije kredite garantuje država Srbija.

Na kraju 2025. godine, naime, desila se rokada između dva najpoznatija energetska preduzeća, pa je Srbijagas izbio na prvo mesto sa ukupno 548  miliona evra garantovanog duga.

Na drugu poziciju skliznula je AD Elektroprivreda Srbije (EPS), čije obaveze iznose 543,6 miliona evra. Ova smena je rezultat toga što je EPS tokom cele 2025.  godine smanjivao dug, dok je Srbijagas u poslednja tri meseca zabeležio nagli skok zaduženja.

Kako su se zaduživali Srbijagas i EPS?

Kada se posmatra trogodišnji period, vidljivo je  da su se garantovane pozajmice Srbijagasa i EPS-a kretale u suprotnim smerovima. JP Srbijagas je na kraju 2023. godine imao dug od 495,7 miliona evra, a taj iznos je bio potpuno identičan i na završetku 2024. godine.

Međutim, tokom 2025. godine došlo je do ozbiljnih oscilacija, pa je nakon pada na 470,1 milion evra u septembru, preduzeće godinu završilo sa rekordnih 548 miliona evra duga.

Sa druge strane, AD Elektroprivreda Srbije je u 2024. godini dostigla svoj vrhunac sa garancijama od 699,9 miliona evra. Čitava 2025. godina za EPS je bila u znaku razduživanja, pa su njihove obaveze sa skoro 700 miliona evra na kraju prošle godine spuštene na sadašnjih 543,6 miliona evra.

Putevi Srbije i Elektrodistribucija

Pored dva najveća dužnika, značajne promene zabeležene su i kod drugih važnih sistema.

Zvanični podaci govore da Putevi Srbije d.o.o. u poslednje 3 godine smanjuju obaveze,  pa su tako na kraju 2023. godine njihove garancije  iznosile 196,5 miliona evra, dok su godinu dana kasnije spuštene na 175,2 miliona evra. Na kraju decembra 2025. godine ovaj iznos je dodatno pao na 155,2 miliona evra. 

Međunarodni monetarni fond je, međutim, upozorio da su kod Puteva Srbije problem nagomilane docnje,i to kao posledica hroničnih problema sa likvidnošću, o čemu je za Nedeljnik govorio šef beogradske kancelarije MMF Lev Ratnovski.

Elektrodistribucija Srbije je, sa druge strane, u 2023. godinu ušla sa skromnim dugom od 13,5 miliona evra. Do kraja 2024. godine njihove obaveze su porasle na 63,7 miliona, a tokom 2025. godine desio se najveći skok, pa su godinu završili sa garantovanim dugom od 146,2 miliona evra.

To ih trenutno čini trećim najvećim pojedinačnim korisnikom državnih garancija.

Država „steže kaiš“ za garancije

Zbirni podaci Uprave za javni dug ukazuju na to da je nivo ukupnih garancija države na kraju 2025. godine najniži u poslednjem trogodišnjem periodu.

Na dan 31.12.2023. godine ukupna suma iznosila je 1.762,2 miliona evra. Tokom 2024. godine došlo je do porasta obaveza na nivo od 1.832,0 miliona evra, što je bio period najveće izloženosti budžeta.

Ipak, podaci za kraj decembra 2025. godine pokazuju da je ta suma spuštena na 1,74 milijarde evra. Iako su pojedina preduzeća poput Srbijagasa i Elektrodistribucije povećala svoje obaveze, značajne otplate EPS i drugih sistema, uz postepeno razduživanje lokalnih samouprava, doprineli su da se ukupni teret državnih jemstava u milionima evra smanji u odnosu na prethodne dve godine.

Zanimljiva je i sama struktura ovih obaveza, jer od ukupno 1,74 milijardi evra garancija, čak 1, 17 milijardi evra čine dugovi prema stranim bankama i institucijama, dok se preostalih 567,7 miliona evra odnosi na dugove prema domaćim bankama i kreditorima.

Podsetimo da je tokom cele 2025. godine država  za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).

Izvor: Kvartalni izveštaji Uprave za javni dug Republike Srbije. Iznosi su u milionima evra.