Roberto Kavali: Dizajner koji je maksimalizam učinio prihvatljivim

Roberto Kavali, slavni italijanski dizajner, koji je juče preminuo u 83. godini, živeo je onako kako je dizajnirao – u Divljem kraljevstvu okružen papagajima, persijskim mačakama, majmunima, trkačkim konjima i „igračkama“ poput Ferarija i helikoptera.

Njegov brend, koji je osnovao 1970. godine, od samog početka je bio prepoznatljiv po motivima zebri, žirafa, leoparda ili risa. Obožavao je tigrove pruge i mrlje leoparda, što se videlo ne samo time što ih je izvodio na modnu pistu, već i time što ih je postavljao na ležaljke pored bazena i sedišta motocikala. Često sve zejedno.

Išao je, naravno, i dalje od toga – oblačio modele u čipku, šljokice i teksas, piše The New York Times.

Ako je Đani Versaće bio ID italijanske mode, Kavali je bio njegov nastavljač. Kasnih devedesetih je ostavio mase zadivljene njegovim maksimalizmom, koji je bio kao protivotrov minimalizmu Jila Sandera i Helmuta Langa.

Ubistvom Versaćea, koje se dogodilo 1997. godine, nastao je veliki prostor u modnoj industriji, koji je Kavali brzo prigrlio. Posle kratkog vremena, neke od njegovih komada nosila je Paris Hilton, ali i Kandas Bušnel, kreatorka „Seks i grada“. Viktorija Bekam je bila jedna od obožavateljki njegovih komada tokom svoje Posh Spice ere.

Nije ni čudo što je bio glavni sponzor izložbe 2004. u Institutu za kostime Metropoliten muzeja umetnosti: „Divlji: neukroćena moda“ — ili to što je Ben Stiler Kavalijev dizajn nosio na svojoj modnoj satiri – „Zolander“.

PETA je s vremena na vreme bila užasnuta time što radi, čak su i njeni demonstranti srušili jednu njegovu izložbu 2005. godine, a najveći modni časopisi su umeli da dodaju po neku kritiku. Ali slavne ličnosti nisu pretajale da nose njegovo „brendirano perje“. Kavali je na tim revijama bio kao „domaćin“ i „gospdar džungle sa leopardovim printom“, piše NYT.

Britanski list Independent je jednom prilikom njegov stil opisao kao „Molto sexi, molto animal print i molto, molto Italiano“. Taj stil je suštinski ostao isti tokom čitave njegove karijere.

Sedamdesetih godina Kavali je dizajnirao jakne i farmerke, i mini haljine napravljene od pačvork teksasa. Prodavao je svoje luksuzna haljine, u hipi stilu, u butiku u San Tropeu, na francuskoj rivijeri. Kupovale su ih glumice poput Brižit Bardo i Sofije Loren.

U naredne dve decenije, bio je uglavnom nepoznat za mesta dalje od Evrope, ali je 1900-ih, izmslivši novi luksuzni teksas, i uske, seksipilnije modele farmerica, postao poznat širom sveta. Jedan par njegovih farmerki nosila je Naomi Kembel na reviji 1993. godine. A rastegljive farmerke su tada postale veliki trend.

Pre ovog momenta, Kavalijev posao je bio u zastoju i razmišljao je da zatvori svoj brend. Od sredine devedesetih, međutim, postaje jedno od najvećih imena u svetu mode. Kreće da dizajnira sve – od nakita, parfema, naočara za sunce do dečije odeće i kućnih stvari. Postojala je i votka sa brendom Kavali – naravno, upakovana u bocu sa zmijskom kožom.

„Kao i Versaće i Kelvin Klajn, Kavali je imao svoju viziju koje se držao. Čak i kada je minimalizam bio norma, on je verovao u maksimalizam“, rekla je Nina Garsija, glavna urednica magazina Elle.

Njegova moda nije bila za introverte, bila je zabavna, blistava, hedonistička. Privlačila je pažnju. Piter Dundas, bivši glavni dizajner brenda, a kasnije kreativni direktor, pre osnivanja sopstvenog brenda, kaže da je Kavali „želeo da u pojedincu otkrije pop zvezdu, koja postoji u svima nama“.

Od glave do pete je oblačio i prave pop zvezde, od Dženifer Lopez, Bijonse, Kristine Agilere, Šakire pa sve do Spice girlsa, dizajnirajući odeću za njihovu turneju 2007. godine.

Kavali se uvek vozi svojim ljubičastim helikopterom, plovio Mediteranom u ljubičastoj jahti i živeo sa porodicom u drvenoj, razbarušenoj, seoskoj kući u predgrađu Firence, gde je imao svoj životinjski vrt.

Osim što je bio marketinški stručnjak, koji je stvorio auru luksuza oko svog brenda i sopstvene ličnosti, Kavali je bio majstor koji je izmislio nove načine bojenja tkanina i manipulacije njima.

Kada je u pitanju njegov privatni život, postoji i jedna tragedija koju je doživeo u detinjstvu. U znak osvete za napad italijanskih vojnika, nemačka vojska 1944. godine streljala je grupu italijanskih muškaraca, uključujući i Kavalijevog oca – Đorđa Kavalija.

Zbog očeve smrti, Kavali je u tinejdžersko doba postao buntovnik. Svrhu svog postojanja nije video do trenutka kada je upisao Instituto d’Arte – umetničku školu u Firenci. Tu je mladi Kavali, inače iz umetničke porodice (od dede slikara) pronašao svoju inspiraciju, naučio kako da štampa dizajne, kako da barata tekstilom i tada su počeli da se razvijaju prvi znaci onoga što je kasnije i ostvario.