Riba zaista smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara

0
Foto: Profimedia

Lekari kažu da redovno konzumiranje ribe može da smanji rizik od srčanog i moždanog udara i poremećaja metabolizma lipida – štetnog nakupljanja masti i stvari sličnih mastima u organizmu, a istovremeno blagotvorno deluje na nivo holesterola.

Korisne masti iz ribljeg ulja imaju višestruke prehrambene prednosti zbog kojih je važno uvesti ih u ishranu, kao što su losos ili haringa, smatraju članovi Nemačkog udruženja za ishranu (DGE), koji nedeljno preporučuju konzumaciju jedne do dve porcije ribe.

Konzumacija ribe doprinosi zdravlju srca zahvaljujući dvema omega-3 masnim kiselinama iz ribljeg ulja: dokozaheksaenskoj kiselini (DHA) i eikosapentaenskoj kiselini (EPA). Ove polinezasićene masti pronalazimo uglavnom u ribi s masnim tkivom.

Ribe s niskim udelom masti su bakalar, list i škarpina koje na 100 grama sadrže između 280 i 840 miligrama omega-3, dok je u masnim ribama poput lososa, skuše i haringe ima mnogo više. “Zavisno od količine masti, 100 grama haringe obezbeđuje organizam s 2000 do 3000 miligrama EPA i DHA”, kaže portparolka DGE-a Antje Gal. Po aktuelnim podacima 250 miligrama EPA i DHA dnevno ima pozitivan zdravstveni učinak.

Ostale masne ribe, kod kojih je udeo ribljeg ulja preko 10 posto jesu jegulje, papaline i atlantski iverak. Vrste ribe s umereno visokim udelom ribljeg ulja (2 do 10 posto) su grgeč, pastrmka i šaran.

Fileti riba bogatih masnim tkivom sadrže i visoke količine vitamina A i D, kaže Ute Šreder iz Centra za ishranu pri nemačkom Institutu Maks Rubner, kao i visoke koncentracije nijacina (vitamina B3) i vitamina B6 i B12. Isto važi i za esencijalne minerale u tragovima, selen i jod. “U poređenju sa slatkovodnom ribom, morska riba je bogata jodom pa se prosečna dnevna potreba za tim mikroelementom može zadovoljiti obrokom od 150 grama morske ribe”, kaže on, dodajući da su dobri izvori joda i bakalar, skuša i list.

U crvenom mišiću riba nalazi se veća koncentracija vitamina i mikronutrijenata nego u belom mišiću. Ribe s većom crvenom mišićnom masom su haringa, skuša, sardina i tuna. Tuna, bakalar, štuka i osli mogu da sadrže relativno visoke nivoe žive. “Ako nedeljno jedete jednu ili dve porcije ribe, naučna korist nadmašiće sve štetne efekte od moguće kontaminacije živom ili drugim toksičnim stvarima”, ističe Gal.