Reciklaža kao osnov cirkularne ekonomije

    0

    Da li znate koja ambalaža može bezgranično da se reciklira?

    Konzumerizam, brz način života, potrošačka groznica, sve su to faktori koji doprinose povećanju otpada koji stvaramo. Svakakoga dana iz stana iznesemo neverovatnu količinu smeća a najveći deo završi na deponijama i ne reciklirao se. Svega 15% se reciklirao, a čak 13,6% završi u prirodi potvrđuju zvanični podaci u Srbiji. Svesni smo svega, ali teško je odreći se komfora na koji smo navikli. Imajući u vidu sve ovo države, ekolozi, kompanije bave se temom smanjenja otpada kroz reciklažu i korišćenje istog kao resursa.

    Međutim odgovornost je i u rukama svakog pojedinca, koji može svojim postupcima da doprinese boljem i efikasnije očuvanju životne sredine.

    Evo jednog zanimljivog podatka koga treba uzeti u obzir prilikom izbora pakovanja – limenka je ambalaža koja može bezgranično da se reciklira a da ne izgubi na kvalitetu. U Evropi procenat recikliranih limenki je 76%, međutim mogao bi biti 100%.

    Kako povećati reciklažu ukupnog otpada od ambalaža jedno je od bitnih pitanja na koje odgovor dala nedavno objavljena nezavisna studija sprovedena od specijalizovane i renomirane agencije Eunomija.

    Prema ovoj Studiji najefikasniji način za prikupljanje otpada je depozitni sistem, koji podrazumeva da se ambalaža odlaže u posebne mašine u prodavnicama ili na nekim drugim lokacija, a da potrošači zauzvrat dobiju novac, u Srbiji se procenjuje da bi to bilo oko 5 dinara.  Depozitni sistem bi  obezbedio prikupljanje više od 90% ambalažnog otpada u industriji pića i udvostručio stope njegove reciklaže.

    Jelena Petljanski Kiš, predsednica NALEDA za zaštitu životne sredine koja se ovom temom bavi aktivno godinama u nazad pojasnila je preporuke koje je Studija dala: “Studija daje prednost depozitnom sistemu koji podrzaumeva da građani ambalažu vraćaju u prodavnice i za to dobijaju nazad deo novca koji su platili prilikom kupovine proizvoda, ali preporučuje i kombinovanje sa sistemom koga treba dodatno razvijati a koji podrazumeva da građani u svojim domovima razvrstavaju otpad u posebne kante kako bi se efikasnije reciklirao.”

    Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus će morati da stavi na prikupljanje otpada od građana i izabere da li da postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS).

    Kompletne Studije može se preuzeti na sledećem linku:

    https://naled.rs/vest-srbija-razmatra-kako-da-na-najbolji-nacin-prikupi-ambalazni-otpad-6109