Raste broj žrtava eksplozije u Bejrutu: Građani krive vladu, UN traži nezavisnu istragu, Sari Mišel sutra u poseti

0
(AP Photo/Hussein Malla)

Broj žrtava eksplozije u bejrutskoj luci povećan je danas na 154, javila je državna novinska agencija NNA.

Ministar zdravlja Libana Hamad Hasan rekao je da svaki peti od oko 5.000 ljudi povređenih u razornoj ekploziji koja je potresla glavni libanski grad u utorak zahteva hospitalizaciju.

On je dodao i da je 120 ljudi u kritičnom stanju, preneli su mediji.

Spasilački timovi i dalje pretražuju ruševine u bejrutskoj luci, skoro tri dana nakon razorne eksplozije koja je potresla glavni grad Libana.

Eksplozija je oštetila veliki silos, kvartove pored luke i ruševine i razbijeno staklo prekrile su nekoliko gradskih blokova.

Francuski i ruski spasilački timovi sa psima pretraživali su danas luku, dan posle posete Emanuela Makrona poprištu eksplozije.

Makron je obećao pomoć i da će tražiti da libanski lideri koji su već dugo na vlasti sprovedu reforme.

Eksploziju je izazvala detonacija 2.750 tona amonijum-nitrata, hemikalije koja se koristi za eksploziv i đubrivo, uskladištene u luci otkako je konfiskovana sa jednog zaplenjenog broda 2013. godine.

Vlada je pokrenula istragu i našla se na udaru kritika jer mnogi Libanci za katastrofu krive nemar i korupciju.

Timovi za potragu i spasavanje su poslati iz nekoliko zemalja kako bi se pronašli preživeli u eksploziji.

Lučki radnik Džo Akiki (23), jedan je od pronađenih koji se vodio kao nestao još od eksplozije.

Međutim, desetine ljudi je i dalje na tom spisku, a oko 300.000 ljudi, više od 12 procenata stanovništa Bejruta, ne može da se vrati u svoje stanove zbog eksplozije koja je izbila vrata i prozore širom grada i u mnogim zgradama se sada ne može živeti.

Zbog toga se ukupna šteta procenjuje na 10 do 15 milijardi dolara.

Oštećene bolnice, koje su već bile pune zbog pandemije koronavirusa,još uvek grčevito nastoje da zbrinu povređene u eksploziji.

Istraga je u međuvremenu fokusirana na lučke i carinske zvaničnike od kojih je 16 pritvoreno.

Međutim, mnogi Libanci misle da ono što se dogodilo ukazuje na mnogo veću trulež koja prožima politički sistem i dopire do rukovodstva zemlje.

Decenijama u Libanu dominira ista politička elita, uključujući mnoge vojne zapovednike i komandire milicija iz građanskog rata vođenog od 1975. do 1990. godine.

Vladajuće frakcije koriste javne institucije da nagomilaju bogatsvo i distribuiraju zaštitu pristalicama.

Trideset godina posle završetka građanskog rata još uvek često nestaje struja, smeće se ne odnosi, a voda iz vodovoda uglavnom nije za piće.

I pre eksplozije zemlju je potresala ozbiljna ekonomska kriza za koju se takođe krive političari.

Nezaposlenost je rasla i pad vrednosti lokalne valute je mnoge ljude lišio ušteđevina.

Sve to će još više otežati obnovu posle eksplozije.

Šarl Mišel sutra u Bejrutu, evropske institucije u nedelju na donatorskoj video konferenciji

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel otputovaće sutra u Bejrut kako bi “pokazao solidarnost Evrope sa Libancima” posle razorne eksplozije.

Mišel će se sastati sa predsednikom Libana Mišelom Aunom, predsednikom parlamenta Nabihom Berijem i premijerom Hasanom Diabom. 

“Šokirani i ožalošćeni, uz sve one smo koji su pogođeni i pružićemo pomoć”, naveo je na Tviteru Mišel. Evropska komisija je danas saopštila da će evropske institucije učestvovati na donatorskoj konferenciji za Liban u nedelju, u organizaciji Francuske. 

“Evropsku komisiju će predstavljati komesar za humanitarnu pomoć Janez Lenarčič”, rekao je portparol Komisije i dodao da je cilj video konferencije prikupljanje sredstava za hitnu humanitarnu pomoć.

UN pozivaju na nezavisnu istragu eksplozije u Bejrutu

Kancelarija za ljudska prava UN poziva na nezavisnu istragu eksplozije u Bejrutu, insistirajući da se “pozivi žrtava na odgovornost moraju čuti”.

Rupert Kolvil, portparol visokog komesara UN za ljudska prava, je naveo potrebu da se međunarodna zajednica uključi da pomogne Libanu brzim odgovorom i stalnim angažovanjem.

On je danas ocenio da je Liban suočen sa “trostrukom tragedijom zbog socio-ekonomske krize, COVID-19 i ekplozije amonijum-nitrata” koja je razorila glavni grad u utorak.

Kolvil je takođe pozvao da siromašni i najosetljiviji budu poštovani dok se Bejrut i Liban obnavljaju, apelujući na libanske lidere da “prevaziđu političke zastoje i da se pozabave pritužbama stanovnika”.

To je bila aluzija na velike proteste koji su u oktobru izbili u Libanu.

Predsednik Libana: “Postoji mogućnost spoljnog mešanja”

Predsednik Libana Mišel Aun izjavio je danas da se u istrazi eksplzije u Bejrutu ispituje mogućnost da je izazvana “raketom ili bombom”.

“Uzrok još nije utvrđen.Postoji mogućnost spoljnog mešanja preko rakete ili bombe ili (nekog) drugog akta”, rekao je Aun lokalnim medijima.

Aun je najavio da će se takođe razmatrati da li je to bila posledica nemara ili nesrećnog slučaja, a do sada je krivio nemar u skladištenju izuzetno eksplozivnog materijala, 2.750 tona amonijum-nitrata, u luci, prenele su agencije.

Izrael koji je zvanično u ratnom stanju s Libanom je odmah posle eksplozije porekao da ima bilo kakve veze sa katastrofom.

Međunarodni spasilački timovi, uključujući francuske i ruske, još uvek pretražuju ruševine u bejrutskoj luci tri dana nakon eksplozije koja je potresla glavni grad Libana.

Francuski istražitelj: Eksplozija u Bejrutu je verovatno nesrećan sluča

Tim od 22 francuska istražitelja počeo je danas da traži dokaze i tela posle smrtonosne ekplozije koja je u utorak potresla Bejrut u nastojanju da pomogne libanskim vlastima da utvrde šta je uzrok katastrofe.

Na osnovu dosadašnjih informacija iz Libana francuski forenzički policijski zvaničnik je rekao da je eksplozija, kako se čini “nesrećan slučaj”, ali je suviše rano da se to sa sigurnošću tvrdi.

On je u intervjuu za Asošiejted pres predvideo da će “broj žrtava rasti” jer je nađeno još tela u ruševinama.

Francuki istražitelji su angažovani na zahtev Libana i zato što je jedan francuski državljanin poginuo, a najmanje 40 ih je povređeno.

Šef jedinice uključen u istragu, Erik Berot rekao je da je zona koju istražitelji pokrivaju ogromna i da je to “titanski posao”.

On je ocenio da je istraga komplikovana zbog razmera štete i “libanske situacije”, aludirajući na političku i ekonomsku krizu pre eksplozije.

Papa Franja poslao donaciju Crkvi Libana, UN pojačale napore za pomoć

Papa Franja je poslao 250.000 evra donacije za Crkvu Libana kako bi pomogao toj zemlji posle razorne eksplozije u bejrutskoj luci.

Vatikan je to donaciju opisao kao “inicijalnu pomoć” i kao znak “očinske bliskosti pontifa sa narodom u ozbiljnim poteškoćama”.

Pomoć je poslata preko diplomatske misije Vatikana u Bejrutu i napomenuto je da su crkve i manastiri uništeni u eksploziji i da je već na putu “momentalni hitan odgovor i hitna pomoć” uključujući ono što je potrebno za medicinsku negu, skloništa za raseljene i centar za osnovne potrebe što je prikupljeno preko raznih katoličkih dobrotvornih društava, naveo je Vatikan najavljujući danas donaciju pape.

U međuvremenu i organizacije UN pojačavaju napore da pomognu stanovnicima Bejruta posle eksplozije u kojoj je ubijeno više od 150 ljudi, a oko 5.000 je povređeno.

Namera je da se sakupi 15 miliona dolara za humanitarnu zdravstvenu podršku između ostalog.

Kako je navedeno 17 kontejnera punih opreme za ličnu zaštitu preko potrebne za borbu protiv zaraze korana virusa je uništeno u eksploziji.

UNICEF je saopštio da je čak 100.000 dece među onima čije su domovi uništeni ili oštećeni i koji su sada raseljeni.

Kako se ocenjuje područje eksplozije sada je izloženo velikoj opasnosti od zaraze novim virusom jer je nemoguće primenjivati mere fizičkog distanciranja.

Svetski program hrane hitno šalje 5.000 paketa hrane porodicama u Bejrutu uz napomenu da Liban uvozi 85 procenata hrane i to veliki deo preko sada razorene luke.