“Rak se može sprečiti, ali mi ta saznanja odbacujemo…”: Dr Zoran Radovanović za Nedeljnik

0
Foto Đorđe Kojadinović

Poznat je njegov stav, potkrepljen naučnim činjenicama koje iznosi u knjizi “Istina o raku – učestalost, uzroci, sprečavanje”, da u Srbiji nema epidemije raka.

Dr Zoran Radovanović, epidemiolog i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva govorio je o tome šta je pozadina priče o osiromašenom uranijumu i NATO bombardovanju kao glavnom uzročniku smrtnosti od raka u Srbiji, ali i kako rak može da se spreči.

“Meni najviše tu smeta što se politikantskim manipulacijama ljudi pasiviziraju i guraju u fatalizam. Mehanizam razmišljanja je: “Ozračen sam i zapečaćena mi je sudbina. Pušio ne pušio, jeo ovo ili ono – svejedno mi je. Stavili su mi krst na čelo, umreću od raka.” To demotiviše ljude, pa ne preduzimaju mere, a rak je sprečiva bolest. Mnogo se lakše manipuliše populacijom koja je anksiozna, prestravljena, okružena neprijateljima…”, kaže Radovanović.

O tome kako Kako sprečiti rak, kaže:

“U nauci se daleko odmaklo u otkrivanju činilaca koji dovode do raka. Mi ta saznanja odbacujemo, kao da građani Srbije ne pripadaju ljudskoj vrsti, te da za njih vladaju drugi zakoni. Zato smo uvereni da, pored “pogubnog” uranijuma, masovno stradamo od raka zbog stresa (stres inače vodi infarktu, šlogu, šećernoj bolesti itd., ali ne i raku) i aditiva i pesticida (njihovo ukupno učešće u pojavi raka ne prelazi zanemarljivih 1-2 odsto). Tu pozivanje na činjenice ne vredi. Pet do deset obolelih od raka imaju genetske predispozicije, kao Andželina Džoli, i kod takvih osoba rizik od pojave raka dojke ide i do 80 odsto. Neizvestan je procenat raka koji nastaje spontanom mutacijom i pretpostavlja se da je oko 25 odsto. A dve trećine su direktna posledica načina života. Kad niko ne bi pušio, raka bi bilo za 30 odsto manje. U nerazvijenim delovima sveta preko 20 odsto raka izazvano je infekcijama (hepatitis B, HPV, helikobakter za rak želuca, virusi, paraziti…).”

Uzroci raka i mogućnosti smanjenja njegove učestalosti preventivnim merama

Činilac % u ukupnom obolevanju % mogućeg smanjenja Broj godina do preventivnog efekta
Duvan 33 75 10–20
Gojaznost 20 50 2–20
Ishrana 5 50 5–20
Fizička neaktivnost 5 85 5–20
Profesija 5 50 20–40
Virusi 5 100 20–40
Porodična istorija 5 50 2–10
Alkohol 3 50 5–20
UV zraci/jonizujuće zračenje 2 50 5–40
Propisani lekovi 1 50 2–10
Reproduktivni faktori* 3 0 neprimenljivo
Zagađenje sredine 2 0 neprimenljivo

  • Misli se na kasno rađanje ili nerađanje, kratko dojenje ili nedojenje itd.
    Izvor: American Association For Cancer Research, 2012


Epidemiolog i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva u velikom intervjuu za Nedeljnik pobija zablude o ishrani, vitaminima, karcinomu, vakcinama, stresu, osiromašenom uranijumu, korupciji u zdravstvu, dodvoravanju političarima…

CEO INTERVJU ČITAJTE U NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD 15. AVGUSTA ILI NA NOVINARNICA.NET

Naslovna