“Putin je bio normalan, pun poštovanja. Ali nismo se slagali o proširenju NATO-a”: Kolinda Grabar Kitarović o susretima sa ruskim predsednikom

0
EPA-EFE/ANTONIO BAT

Bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović dala je veliki intervju za švedski dnevni list Dagens Nyheter u kom se osvrnula i na ruskog predsednika Vladimira Putina za kojeg kaže kako ne misli da je očekivao tako snažne reakcije i jedinstvo na Zapadu. Tokom godina u politici s njime se više puta susrela.

“Prvi put kada sam bila ministarka spoljnih poslova, a on je bio u Zagrebu na regionalnom skupu o energetici te da se sastane s tadašnjim predsednikom. Razgovarali smo uz večeru, ali ne o politici, nego o opštim stvarima poput sporta”, navela je, prenosi Večernji list.

Dok je bila predsednica, s njim se susrela još nekoliko puta te išla u službene posete. Tokom poseta Moskvi 2018. godine, tokom Svetskog prvenstva, predala mu je hrvatski dres s njegovim imenom.

Na pitanje kako ga je doživela, opisuje da je bio “normalan” tokom njenih susreta s njim.

“Bio je pun poštovanja. Razgovarali smo o bilateralnim pitanjima, ali i regionalnoj situaciji u jugoistočnoj Evropi. Razgovarali smo, između ostalog, o Agrokoru, kompaniji koja je bila u većinskom vlasništvu ruskih banaka i koja je rizikovala kolaps i izazvala krizu i u Hrvatskoj. U tom, ali i nekim drugim regionalnim pitanjima, Putin je bio konstruktivan i omogućio rešenje. Ali bilo je područja u kojima se duboko nismo slagali, a to je uključivalo, naravno, proširenje NATO-a”, kazala je.

Grabar-Kitarović i Putin razgovarali su četiri, pet sati, s delegacijama, nasamo i uz ručak.

“Mislim da su me korektno tretirali, čak i kada smo razmišljali potpuno drugačije”, navela je.

Još jedna tema o kojoj se nisu slagali su energetska pitanja, odnosno evropska zavisnost o ruskom gasuu. Naime, Grabar-Kitarović je s poljskim predsednikom Andrejem Dudom pokrenula 2015. godine “Inicijativu tri mora” koja ima za cilj dubinsku saradnju na infrastrukturi, energiji i digitalizaciji između dvanaest zemalja na liniji sever-jug koju povezuju Jadran, Crno i Baltičko more. Inicijativa je dobila milijardu dolara podrške od Bele kuće.