Pupovac: „Hrvati i Srbi su se 1941. ujedinili oko ideje zajedničke slobode“

(Beta) – Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) u Hrvatskoj Milorad Pupovac izjavio je u mestu Srb u Lici, na obeležavanju 80. godišnjice početka narodnog ustanka protiv fašizma, da su se Hrvati i Srbi tada ujedinili oko ideje zajedničke slobode.

„Ne okupljamo se u Srbu samo da bismo obeležili ustanak i odbranu golog života 1941. godine, nego i da obeležimo najveće postignuće tog vremena, a to je da su se Lika i Dalmacija ujedinili zajedno s ostalim krajevima, kao i da su se Hrvati i Srbi ujedinili oko ideje zajedničke slobode“, rekao je Pupovac.

SNV je danas, uz snažno policijsko obezbeđenje, obeležilo 80. godišnjicu početka ustanka pred spomenikom dalmatinskim partizanima koji su krajem Drugog svetskog rata poginuli oslobađajući Srb, prenosi Radio Slobodna Evropa.

„Velika je čast ne samo stajati pred grobnim mestima heroja kao što su ovi ovde, pali Dalmatinci u oslobađanju Srba, a ne može biti veće časti nego da se govori u njihov spomen“, rekao je Pupovac.

Na skupu je bio i bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić, koji je ponovio zahtev da se više ne toleriše javno korišćenje ustaških simbola i pozdrava „Za dom spremni“.

„Došlo je vreme da pošaljemo jasnu poruku: Nikada više ustašluka i nikad više fašizma! Poklonimo se onima koji su nam doneli slobodu“, rekao je Mesić.

Nakon komemoracije, Pupovac je novinarima rekao da je Mesićev poziv „izraz moralne odgovornosti i moralnog osećaja“ koji deli i Samostalna demokratska srpska stranka kao deo vladajuće većine, kao i „dobar deo ljudi iz javnog i političkog života i dobar deo građana“.

„Ono što nedostaje za to da taj moralni osećaj postane dominantan u našem društvu je javna svest zašto je taj moralni osećaj potreban, zašto je potrebno da se u našem društvu razbudi osećaj stida kod onih koji u ustaštvu vide uzor, koji u ustaštvu i NDH vide ozbiljan državni projekt – to nam je potrebno“, naveo je Pupovac.

O načinima kako to regulisati se razgovara, a jedan od načina su i ovakvi skupovi, dodao je lider SNV.

„Ustanici u Srbu u leto 1941. mogli su da idu i levo, ali mogli su da idu i desno. Mogli su da povedu narod u četnike, a mogli su i u partizane. Bilo je i onih koji su hteli na četničku stranu, ali ovi nisu, nego su ih odveli na pobedničku partizansku“, naveo je Pupovac.

Dodao je da to kaže zbog onih koji negiraju antifašistički karakter ustanka u Srbu, među kojima je i predsednik vanparlamentarne Autohtone Hrvatske stranke prava Dražen Keleminec kog je policija juče privela i odvela iz Srba, nakon njegovih višednevnih provokacija.

„Ne sme se tolerisati ovakvo obeležavanje Dana ustanka u Srbu! Uz ovako jake policijske snage, uz višednevne provokacije, višednevna ometanja i zastrašivanja, višednevno puštanje muzike, uz pozdravljanje sa ‘Za dom spremni’, snimanje ljudi koje privodi policija i nakon toga huškanje na njih preko društvenih mreža. To je stvar koja je nedopustiva“, rekao je Pupovac.

Policija je na skup u Srbu puštala jedino organizatore, zvanice i lokalno stanovništvo, radi izbegavanja mogućih provokacija, navodi RSE.

Do 1991. godine Dan ustanka naroda Hrvatske slavio se 27. jula, kada su 1941. u Srbu ustanici iz okolnih sela zauzeli mesto kao odgovor na ustaške pokolje.

Izbor novog datuma, 22. juna, kada je formiran partizanski sisački odred, pravdan je time da je on bio namerno zanemaren, jer je odred osnovan pre 4. jula 1941. godine, kada je vrh Komunističke partije Jugoslavije dao nalog za ustanak.

Nevladine organizacije i SNV sada obeležavaju 27. jul kao Dan ustanka naroda Like.

Elektronsko (PDF) izdanje, letnji dvobroj Nedeljnika (br. 497-498)