Prvi srpski plus-size modni brend: Ljubav prema sebi je početak svake promene

0

Podstaknuta željom i potrebom da kreira prvi srpski plus-size modni brend koji bi i punijim devojkama ponudio lepu i modernu garderobu po njihovoj meri i ukusu, Kata Ivakić pokrenula je projekat Kataliza i tako priču o modi proširila na još važniju temu – zadovoljstvo sopstvenim telom. Kako Kata ističe, na ovaj korak se odlučila je kada je naišla na podatak da je svega dva odsto žena na svetu zadovoljno svojim izgledom, te da prosečna žena tokom svog života provede 17 godina na dijeti. Istražujući dalje, uvidela je da mnoge punije devojke uskraćuju sebi bogat društveni život, manje izlaze, te ne veruju da zaslužuju da budu u vezi, a ovome doprinosi i česta osuda šire zajednice. Sa željom da pomogne devojkama da prihvate i zavole svoje telo, bez pritiska da moraju da smršaju kako bi verovale da vrede, osim kreiranja haljina, Kata je odlučila da svoj projekat obogati i drugim aktivnostima, poput radionica, debata i akcija. Inovativan pristup temi kojom se na našim prostorima retko ko bavi doveo je do toga da se Kataliza nađe među pobedničkim projektima prošlogodišnjeg Superste programa donacija koji sprovodi Erste Banka, što je Kati omogućilo da dopre do šire ciljne grupe i stekne još bolji uvid u to koliko razgovori na ovu temu nedostaju devojkama. Sa Katom smo razgovarali o tome kako je od kursa šivenja stigla da čitavog pokreta, šta podrazumeva body positive koncept, zašto ljubav prema sebi nema veze sa brojem kilograma, ali i brojnim drugim temama.

Kataliza je prvi body positive projekat u Srbiji. Iako je u svetu i Evropi ovaj termin odavno poznat, kod nas ne sreće toliko često. Možeš li prvo da nam predstaviš šta on zapravo podrazumeva? Zbog čega je body positive pokret važan?

Body positive koncept zalaže se da ljudi imaju pozitivan stav i sliku svog tela, dok osporava načine na koje društvo i mediji predstavljaju izgled „idealnog tela”. Svako će imati svoju definiciju šta je body positive za njega, a filozofija kojom se mi vodimo jeste da prvo ide svesnost sebe, pa prihvatanje, poštovanje svakog dela tela, pa zatim ljubav. Kataliza je okupila veliki broj devojaka koje su u procesu razvijanja ljubavi prema sebi i to je jedan od glavnih ciljeva ove zajednice.

Projekat Kataliza nastao je iz tvoje želje da kreiraš prvi body positive modni brend u Srbiji, ali je vremenom postao mnogo više od toga. Šta sve danas ovaj projekat obuhvata?

Verujem da svako na ovom svetu razvija i pokreće teme da bi unapredio sebe, tako je bilo i sa mnom. Iz lične potrebe, bilo mi je potrebno da čujem sebe kako izgovaram rečenice koje su me ranije frustrirale. Neobično je što sam, nakon završenog Fakulteta dramskih umetnosti, prvo krenula na kurs šivenja, jer nisam pronalazila odgovarajuću garderobu u radnjama. Ne postoji ponuda koja je u skladu sa godinama devojke koja želi lepo da se obuče iako ima kilograme viška. Tako je nastala Kataliza – prvi plus-size brend haljina. To je bio samo vrh ledenog brega na kome sam otkrila da nisam sama. Mnogo pitanja i tema krilo se iza te haljine – “Odakle mi samopouzdanje da je nosim; Nisam dovoljno lepa”, “Ja ne zaslužujem lepu garderobu, dečka, socijalni život”. I na ta pitanja je trebalo dati podršku, odgovore i pomoć devojkama koje su se sa njima susretale godinama unazad. Važnost ovih tema postala je daleko bitnija od haljina. Zato se desila serija od 12 radionica u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, gde smo sa preko 350 devojaka i 20 predavača otvorili teme koje dalje kroje naše živote. Ovaj projekat danas živi na internetu i sprema se za novu sezonu radionica.

Ko je sve uključen u realizaciju projekta?

U realizaciju projekta, pored četvoročlanog tima Katalize, učestvovalo je preko 20 govornika koji su birani u skladu sa četiri teme: Samopouzdanje, Ishrana i način života, Socijalni život i Moda za plus size devojke. Svaki prostor u kome smo držali radionice bio je po meri događaja, u Beogradu je to bio Dorćol Platz, u Nišu Deli, a u Novom Sadu Startit Centar. Najzahtevnije je svakako bilo osmišljavanje protokola i kvalitetnih pitanja, kao i tok diskusije. Deo koji nije bio toliko javan kao što su bile radionice, bila je grupa podrške u Psihološkom centru Jezgro, gde je šest devojaka dolazilo i tri meseca radilo na postavljenim temama sa terapeutkinjama. Na ovaj deo smo posebno ponosni i uvrstićemo ga u redovni deo Katalize.

Kome su namenjene radionice u okviru projekta? Ko dolazi na njih? Kakva su iskustva sa radionica?

Prvobitna zamisao bila je da dolaze devojke od 18-25 godina. Ipak, najviše devojaka na radionicama bilo je iznad 25, i to su bile devojke svih veličina, visina i oblika – koje su došle sa konkretnim pitanjima u skladu sa temom radionice. Mislim da je prva serija radionica zaista bila „probijanje leda”, i da devojke koje smo prvobitno zamislili kao glavnu cilju grupu još uvek nisu bile spremne da se afirmišu kroz Katalizu, već su se javljale preko društvenih mreža i preko digitalnih kanala učestvovale u projektu. Imali smo lepa iskustva u sva tri grada – devojke su iz Jagodine dolazile na radionicu u Niš ili iz Subotice do Novog Sada. Kada su grupe bile manje, zaista smo imali osećaj poverenja i bliskosti – a divne govornice koje su bile i terapeutkinje, i žene i devojke sa životnim iskustvom su zaista imale prave odgovore i priče koje su svima bile korisne.

Sa kojim nesigurnostima se devojke najčešće suočavaju u vezi sa svojim izgledom? Da li je nesigurnost karakteristična samo za punije devojke? Da li samo za devojke?

Kroz projekat smo shvatili da su to apsolutno sve devojke. Na nekim radionicama je sala bila puna prelepih i zgodnih devojaka koje su došle da čuju više o samopouzdanju. Iako je naša početna misao bila: „Sigurno će doći mnogo plus-size devojaka”, ovo je već na prvoj radionici palo u vodu. Priča o gojaznosti je ona koju lično ja najviše obrađujem, i tu postoji mnoštvo problema. Devojke zbog svog izgleda ne mogu da dobiju posao za koji su se školovale. Doživljavaju poniženja od poslodavaca, porodice, Twitter zajednice, poglede kada odu na bazen ili jedu u javnosti. Misle o tome kako nisu dovoljno dobre da imaju momka, objave sliku hrane na Instagramu, odu u teretanu, jer će ih drugi osuđivati. To su samo neke od nesigurnosti sa kojima se krupnije devojke suočavaju. I mršavija i krupnija devojka nekada imaju apsolutno iste nesigurnosti, a da za to ni ne znaju.

Kažeš da zadovoljstvo sobom nema veze sa brojem kilograma, već sa tim kako se neko oseća u svom telu. Možeš li da objasniš ovu tezu, pošto mnogi ljudi poistovećuju te dve stvari?

Nekada poželim da budem u što manjem telu – jer mislim da bih se osećala sigurnijom, da bih bila voljena, da bih bila prihvaćena ili mislim da bih imala više samopouzdanja. I onda shvatim da su to osećaji koji nisu vezani za telo, već samo za osećaj. A da te osećaje neću dobiti ako smršam već ako na psihološkom planu budem radila da do njih dođem. Te dve stvari moramo odvojiti. Sada kada pogledam slike sa prvog body positive cat-walk-a u Ljubljani, gde sam imala skoro 25kg više – vidim hodajuće samopouzdanje. I kako sam krenula da gubim na kilaži, tako mi je samopouzdanje bilo više poljuljano, više sam se preispitivala i zagledala i razmišljala šta me to čeka ako još malo smršam. A zapravo sam se samo udaljila od toga kako se stvarno osećam i počela da razmišljam samo o tome kako izgledam. Potreban je balans između ove dve stvari kako bismo se zaista osećale dobro u svojoj koži.

Zašto je važno voleti svoje telo takvo kakvo je?

Voleti sebe je početak pravog života. Staviti sebe na prvo mesto znači biti bolja osoba, bolja ćerka, bolja devojka, bolja majka deci, dobar radnik na poslu. Voleti sebe je početak svake pozitivne promene, akcije i ispunjenja cilja. Ko ne može da zavoli, mora da ga poštuje i brine se o njemu.

Kako ocenjuješ uticaj medija, modnih brendova i društvenih mreža na formiranje slike o sebi? Ima li u ovim sferama pomaka u pogledu postavljanja „standarda” lepote?

Kataliza je dobila veliku podršku u medijima, ali sve dok portali budu širili skandalozne tekstove o izgledu poznatih ličnosti, a magazini imali rubrike o plus-size modi i dijetama stranicu do stranice, rad ove zajednice mora da postoji. Modni brendovi su to počeli da uviđaju i da angažuju plus-size influensere za svoje kampanje. Ima ih mnogo više nego prošle godine. Više je devojaka koje ove teme obrađuju na autentičan način i to je ono što nas posebno čini ponosnim.

Nedavno je u organizaciji Katalize u Beogradu održana akcija Proud to Be Me. Šta je bio cilj akcije i kakvi su utisci? Planirate li da nešto slično organizujete i u drugim gradovima Srbije?

Cilj ove kampanje bio je da pokaže da svaka devojka, različitih godina, različitog izgleda i svih veličina, visokih i niskih, mršavih i punijih – može dobro da izgleda u kupaćem kostimu. Toliko pozitivne energije i oslobađanja stereotipa se dogodilo tog dana. Ovo je kampanja koju je organizovala Lisca, brend veša I kostima, i oni su ovaj događaj uradili i u Ljubljani, Skoplju i Milanu, tako da očekujemo da nastave svoju tradiciju širom Balkana i po Evropi. Poslali su jako značajnu poruku, da svakog dana treba da budemo zadovoljne i ponosne na sebe i da telo nije jedino koje nas definiše.

Pratiš li neke strane projekte koji se zalažu za body positive koncept? Na koje od njih bi nam skrenula pažnju?

Na svetskom nivou pratim influenserke koje imaju svoje pokrete i kroz personalne kanale govore o body positive tematici. Neke od njih su i plus-size modeli, ali je svima zajednička poruka: ljubav prema sebi. To su Italijanka Laura Brioschi koja je osnovala Body positive Cat Walk, Nataša Mernik sa projektom I am all women iz Slovenije, The Bodies of Women Marte Boneschansker, dok su neke od modela Ashley Graham, Denise Bidot, Marjolein Tegel, Lucija Lugomer iz Hrvatske.

Ako neko želi da se priključi Katalizi, kako to može da uradi?

Kataliza je registrovana kao udruženje građana, u koje svako može da se učlani. Svakako, ona je digitalna zajednica za sada, i svako ko živi i oseća njenu filozofiju već je deo zajednice. U budućnosti planiramo da se širimo, pa će biti i mesta za stalna zaposlenja.