Prvi put objavljene posledice zagađenja vazduha u Srbiji: “Oko 11.000 prevremenih smrti i 14.000 hospitalizacija”

1
EPA/DAVE HUNT

Zagađen vazduh godišnje odnese hiljade života, dovede do skoro 14,000 hospitalizacija i prouzrokuje višednevna pogoršanja astme kod dece u Srbiji – ovo su samo neki od podataka sadržani u Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine, dokumentu u kome se po prvi put na sveobuhvatan način mapira uticaj aerozagađenja.

U ovom dokumentu, koji je izrađen uz pomoć Evropske unije, analiziraju se posledice izloženosti  pre svega suspendovanim česticama (PM2.5), troposferskom ozonu (O3) i azot-dioksidu (NO2). Pored toga daje se pregled različitih scenarija koji bi mogli da dovedu do smanjenja aerozagađenja i na koji način bi svaki od njih ublažio negativne posledice lošeg kvaliteta vazduha, piše Danas.

Iako je ovaj dokument izrađen još krajem prošle godine, Vlada ga još uvek nije usvojila, po svoj prilici zbog novčanih sredstava neophodnih za njegovu primenu.

Koliki je obim problema međutim najbolje govori podatak da je 2019. godine više od tri miliona građana Srbije živelo u područjima u kojima je vazduh prezagađen.

Koliko nas ubija vazduh?

Do sada su se pojavljivale različite procene o uticaju aerozagađenja na zdravlje građana.

Često citiran podatak bio je da godišnje zbog lošeg vazduha u Srbiji umre oko 6,000 osoba, što je broj do koga je u svojoj analizi došla Svetska zdravstvena organizacija.

U dokumentu Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine  navodi se da zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11,000 prevremenih smrti. Najpogubniji uticaj pri tome imaju PM2.5 čestice koje prema ovim procenama dovode do oko 10,000 izgubljenih života godišnje.

Ovaj broj odnosi se na hronični mortalitet, odnosno prevremene smrti do kojih dolazi usled dugotrajnog udisanja lošeg vazduha.

U dokumentu se međutim pominje i akutni mortalitet – smrti do kojih dolazi u roku od nekoliko dana usled izlaganja zagađenom vazduh. Procenjuje se da godišnje na ovaj način premine 461 osoba.

Uz to još oko 14,000 ljudi godišnje završi u bolnici zbog respiratornih odnosno kardiovaskularnih tegoba nastalih usled zagađenog vazduha, pri čemu ponovo najsitnije čestice se pokazuju kao najopasnije. U analizi se procenjuje da širenje najsitnijih čestica dovede do 4,261 hospitalizacije godišnje zbog respiratornih tegoba i 5,144 hospitalizacije usled kardiovaskularnih tegoba.

Procenjuje se da godišnje preko 22,000 novih slučajeva bronhitisa se registruje među decom uzrasta od šest do 12 godine usled zagađenja. Uz to navodi se i da među decom uzrasta od pet do 19 godina se registruje pojava simptoma astme tokom ukupno  186,000 dana.

Ugroženo zdravlje građana stvara i velike gubitke kada se pogleda ukupan broj dana tokom koga su grđani koji trpe posledice aerozagađenja sprečeni da rade. Ova analiza procenje da se izgubi preko dva miliona radnih dana usled negativnog uticaja zagađenog vazduha na zdravlje.

Pri tome trenutno stanje može biti još i gore, jer je kao referentana godina uzeta 2015.

-Imajući u vidu činjenicu da kvalitet ambijentalnog vazduha slabi od 2015. godine, negativni uticaji zagađenja vazduha u Srbiji sve su veći i veći – konstatuje se u dokumentu.

Gde je rešenje?

Pored mapiranja problema pomenuta studija daje i četiri različita moguća scenarija, koja bi u periodu do 2030. godine dovela do smanjenja koncentracije zagađjujućih materija u vazduhu, što bi posledično imalo pozitivan uticaj na zdravlje građana.

Po prvom „najgorem scenariju“ – koji podrazumeva da se ništa od novih mera ne donese već da se samo postojeće u potpunosti implementiraju – došlo bi do smanjenja zagađenja.

Među postojećim merama izdvaja se Nacionalni program za smanjenje emisija, koji se fokusira na najveće pojedinačne zagađivače u sektoru energetike u Srbiji. Primena samo ovog programa uz prateće mere dovela bi do drastičnog smanjenja smrtnosti usled aerozagađenja do 2030. godine.

Prema analizi primena postojećih mera smanjila bi hronični mortalitet za 41 odsto do 2030. godine, uz to broj prijema u bolnicu zbog aerozagađenja bio bi smanjen za 25 odsto dok bi broj dana tokom kojih deca prolaze kroz pogoršanje astme opao za 36 odsto a za preko trećinu bi se smanjio i broj slučajeva bronhitisa među najmlađima.

Na drugoj strani kada bi se donele i nove mere broj prevremenih smrti, hospitalizacija i pogoršanja astme dalje bi opadao. U najboljem scenariju, koji podrazumeva i najobuhvatnije mere ali i zahteva najveća ulaganja, broj prevremenih smrti nastalih usled dugotrajne izloženosti zagađenju bio bi prepolovljen, dok bi broja dana sa izraženim simptomima astme kod dece se smanjio za 53,6 odsto. Značajno bi se smanjio i broj izgubljenih radnih dana i to za polovinu.

Povoljan uticaj na zdravlje građana bio bi ispraćen i povoljnim ekonomskim pokazateljima. U studiji se konstatuje da  „su koristi
po zdravlje u svim scenarijima veći od ukupnih troškova mera predloženih u scenarijima i podeljenih po godinama, što znači da je realizacija troškova za sprovođenje scenarija ekonomski pouzdana i opravdana.“

1 KOMENTAR

  1. Било би добро да се белосветски преваранти коначно договоре, да ли нам се животни век продужава, јер живимо боље и квалитетније (па мало, мало, па померају границу за пензионисање), или нам се животни век скраћује, због лоших услова и загађења (па би ту да зараде на технологијама које они нуде) ? Или треће, можда не дишемо исти ваздух ?

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime