Amerika je, kako je predsednik Donald Tramp i najavio, povećala tarife na robu iz Kine pošto su propali pregovori o završetku američko-kineskog trgovinskog rata.
Umesto primirja, Tramp je potpisao nalog za zavođenje viših carina, digavši namete sa 10 na 25 odsto na kinesku robu koja vredi oko 200 milijardi dolara i čini 47 odsto kineskog izvoza u SAD. Pogođen je širok spektar proizvoda, od morskih plodova preko metala i mašina do industrijskih delova, prenosi AFP. Kako je šef Bele kuće objasnio u tvitovima, vlada je pokrenula postupak za uvođenje poreza i na ostatak uvoza iz Kine, vrednog 325 milijardi dolara. Prema pisanju Sinhue, Peking je saopštio da „neće kapitulirati pred pritiskom” i zapretio protivmerama, piše Politika.
Posle eskalacije ekonomskog rata dve najveće privrede na planeti, koje čine 40 odsto svih proizvedenih dobara, berzanski indeksi su beležili pad i strahovanja da će se kriza preliti i na druge delove sveta. Da je zapelo u pregovorima, bilo je jasno čim je Tramp krajem prošle sedmice najavio finansijske barijere, ali je kineska delegacija ipak pre nekoliko dana došla u Vašington na razgovore. U četvrtak je bilo evidentno da se dve strane neće sporazumeti, pa su novi porezi stupili na snagu već u ponoć. Kako se nova pravila ne primenjuju na robu koja je krenula pre ovog roka i već je na putu, a brodovima treba tri nedelje da stignu do SAD, pregovarači imaju vremena da se predomisle i dogovore pre nego što nastane šteta.
Peking je posle Trampovih prošlogodišnjih opterećenja na kineske proizvode već uveo carine na 91 odsto robe iz SAD (vredne 100 milijardi dolara). Sad bi mogao da oporezuje sve što stigne iz Amerike, da povisi tarife, pozove na bojkot američke robe, pooštri inspekciju proizvoda u lukama i devalvira juan. Prema vašingtonskoj administraciji, problem je nastao zbog toga što je kineska delegacija odustala od ranije dogovorenih tačaka sporazuma.
Pregovarači iz SAD tražili su da Kina više otvori tržište za američke proizvode i kompanije i učini da kineska državna preduzeća posluju po tržišnim pravilima. Zahtev je bio i da kineska vlada prestane s masovnim subvencijama za domaće firme i krađom američke intelektualne svojine i tehnologije. Trampov tim je insistirao na tome da kineska vlada unese ove izmene u svoje zakone, verujući da su ranije američke administracije olako prihvatale kineska obećanja nepotkrepljena izmenama u propisima.
Tramp je prvo uveo carine na čelik i aluminijum, a potom i na druge kineske proizvode, smatrajući da američki radnici u proizvodnji trpe nepoštenu konkurenciju od subvencionisanih kineskih fabrika. Šef Bele kuće uporno pokušava da oživi pogone u propalim industrijskim centrima i smanji deficit u razmeni dobara s Kinom, koji je prošle godine iznosio oko 420 milijardi dolara.
Predsednik veruje da su finansijske barijere dobra stvar za američku privredu i hvali se da je američki uvoz iz Kine u martu spao na najniži nivo u poslednjih pet godina. U Americi postoji široki konsenzus o tome da se Kina ne pridržava globalnih pravila trgovanja. Iako ni demokrate, ni mediji, ni poslovna udruženja ne spore da je potrebno pritisnuti Kinu, ipak se podseća da će ceh platiti američki potrošači i kompanije koje uvoze kineske delove za američke proizvode. Visokim kineskim carinama posebno su pogođeni američki proizvođači automobila i farmeri, pošto je Kina gotovo prestala da uvozi pšenicu i druge namirnice iz SAD. U analizama se navodi i da mnoga radna mesta jednostavno ne mogu da se vrate u SAD bez obzira na tarife. I, dok su uvoznici podnosili teret dosadašnjih poskupljenja kineskih proizvoda, američki potrošači će tek osetiti najveće breme ako administracija uvede i nove carine, kad će poskupeti mobilni telefoni, igračke i garderoba, javlja Si-En-En.
Pregovori, započeti kad su SAD uvele prve carine od 10 odsto, odvijali su se u atmosferi stalnog odmeravanja snaga i procenjivanju blefova druge strane, pri čemu se i za najavu tarifa od 25 odsto u kineskoj delegaciji verovalo da je Trampov blef. Dok „Saut čajna morning post” podseća da je na kineskoj strani i to što Peking drži američke obveznice vredne 1,2 biliona dolara, američki mediji primećuju da je kineska ekonomija počela da usporava i da je za to kriv i smanjen izvoz u SAD.
Iako su svesni da su dve najveće privrede sveta povezane, Trampovi pregovarači žele da iskoriste činjenicu da je američka ekonomija i dalje veoma snažna s rastom od 3,2 odsto i da kineska ekonomija mnogo više zavisi od izvoza u SAD nego obratno.
Tagovi
