„Pisanje je kao fino klesanje mermerne skulpture koje transcedentalno iskustvo pretvara u reči“
Naša cenjena slikarka i konceptualna umetnica Biljana Cincarević večeras je u knjižari Geca Kon promovisala monografiju „POŠTOVANjE“ u izdanju Službenog Glasnika, koja se već može naći u svim knjižarama većih gradova Srbije.
Na promociji su govorili:
Božidar Mandić, književni i likovni umetnik
Petar V. Arbutina, književni kritičar i urednik
Biljana Cincarević, slikarka i konceptualna umetnica
Ova vrlo neobična pisana monografija predstavlja lično životno iskustvo umetnice kroz traganja za umetničim i duhovnim spoznajama, propraćena njenim umetničkim opusom kroz njena slikarska i konceptualna dela.
Povodom izdavanja monografije „Poštovanje“, slikarka nam poručuje:
’’Ovu knjigu sam pisala 3,5 godine. Pisanje sam doživljavala kao fino klesanje mermerne skulpture. Svaku moju misao, duboki osećaj i transcedentalno neopisivo iskustvo je trebalo pretočiti u reči. Iskustva i inspiracije koja sam stekla iz područja u koja sam zalazila na svojim potragama za duhovnim i umetničkim spoznajama, su slabo prohodna, nemapirana i skrivena. Te je utoliko dragocenije kada ih oblikujete u umetnost i predstavite svetu. Na opšte dobro.
Na promociji autorka monografije i umetnica, Biljana Cincarević je pojasnila šta za nju predstavlja „Poštovanje“:
„Poštovanje je najviši oblik duhovnosti. Kada poštujete hranu, vodu, posao, oca, majku… vi živite duhovni život.
Želim da moja umetnost bude ona koja isceljuje i zato je ova knjiga uvertira za veliku multimedijalnu izložbu „Nije život 15 dana“ koja treba da pomogne čoveku da istraje na svom putu duhovnosti“.
Božidar Mandić, književni i likovni umetnik se nadahnuto osvrnuo na delo Biljane Cincarević:
„U delu Biljane Cincarević prepoznajem: dobre namere, ljubav prema bližnjem biću i posvećenost razgolićenoj slobodi koja inicira naše potencijale da ponovo budemo „čovek“ i biće koje se odupire pomašinjenju.
Ona korača snažnim, rizičnim horizontima ka ženskoj probuđenosti i feminizmu koji nije agresivan.“
Petar V. Arbutina, književni kritičar i urednik je istakao:
„Biljana u svom delu želi da pronađe živu vodu, drvo mudrosti koje je u centru paganskog sveta i istinu koja oslobađa.
Ova knjiga će razrešiti vaše nedoumice i sve ono sa čime ne smete u sebi da se suočite. Shvatićete da niste sami i da ima puno ljudi koji traže isto ono što ni sami sebi nismo imali hrabrosti da priznamo da tražimo.
Ono što je ostalo nedorečeno, naći ćete u njenim slikama.“
Biljana Cincarević (1975) je slikarka i konceptualna umetnica. Fasilitatorka je radionica posvećenih predačkoj tradiciji. Magistrirala je 2014. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u oblasti zidnih slikarskih tehnika.
U svom likovnom izrazu bliska je modernom realizmu, gde istražuje prirodu žene od erotskog do duhovnog, dajući doprinos feminističkoj umetnosti kao i doprinos u istraživanju i obnavljanju sakralnog u umetnosti.
Njujorška art-scena uvrstila ju je među sto umetnika za 2013. godinu u knjizi The New Collectors Book.
Učestvovala je u javnim debatama i na tribinama o ljudskim i ženskim pravima, ekologiji i socijalnoj politici.
Pored mnogih značajnih samostalnih izložbi u zemlji, održala je 2013. govore studentima na Univerzitety Masačusets u Bostonu i Sabanči, Univerzitety u Istanbulu, kao i samostalne izložbe u galerijama ovih univerziteta.
Zagovara ekološke akcije, kao i zaštitu tradicionalnih vrednosti i zdravih stilova života.
Članica je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS) od 1999. godine.
“Dozvoliti svojim talentima da ustanu i da se predstave, dati im prostora da se razmahnu, pre svega prostora u svom srcu, i pustiti svoj duh da slobodno šeta, to znači osloboditi sebe i svoju slobodu, to znači skinuti škrge i disati na pluća, biti svoj, jedinstven i neukalupljen, slobodan u odlukama i razmišljanjima. Ali to takođe znači i biti nesebičan i siguran u sebe, biti hrabar i odluke donositi sam, preuzeti kompletnu odgovornost za svoje postupke i pristati na mukotrpan rad. Jer sloboda je staza prepuna zamki i nije lako biti slobodan. Tamničara i utamničenih je veoma mnogo, a slobodnih tako malo.
Kada je u trećem razredu napustila Srednju ekonomsku školu i upisala Fakultet primenjenih umetnosti, srpska ekonomija i nije toliko izgubila, koliko je srpsko slikarstvo dobilo.
A srpsko slikarstvo je, ako se slažete, u svojim prvim redovima uvek imalo neke odvažne i neustrašive žene, realizovane, oplemenjene i dobro „naoružane“, koje bi, rame uz rame sa svojim muškim kolegama, prkosile zastarelim društvenim normama i unosile nešto novo i sveže među nas, a u nastojanju da prevaziđu vreme i prostor u kome žive i stvaraju pokušavale da razmišljaju na jedan univerzalan način, jednostavan i konstruktivan, gde su priroda i stvarni život najbolji učitelji”. Petar Miučin
