Na svoj 84. rođendan, 26. februara 2022. godine, ruski pisac Aleksandar Prohanov dao je intervju uživo iz pilotske kabine jurišnog aviona koji je nadletao Ukrajinu. Pred očima mu se san o rekonstituciji sovjetske imperije ostvaruje kroz nasilje: „Letim nad mračnom ukrajinskom zemljom kojom prolaze ruski tenkovi, koji ispravljaju monstruoznu ranu nanetu ruskoj istoriji 1991. (…) Danas se ponovo venčavamo sa Ukrajinom.“
Prohanov je jedan od predvodnika „nacional-patriota“. Još u doba perestrojke (1985–1991), ova struja mišljenja nastala je kao suprotnost „zapadnjacima“ (zapadniki) i „liberalnim demokratama“. Potom je okupila intelektualce nostalgične za tradicionalnom imperijalnom Rusijom i sovjetskim političko-vojnim establišmentom, suprotstavljene liberalizaciji zemlje koju je predvodio poslednji sovjetski lider, Mihail Gorbačov. Tokom 1990-ih, novine koje je osnovao Prohanov, Zavtra („sutra“), postale su mesto oko koga se okupljala opozicija ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu. Među redovnim kolumnistima bilo je pristalica Josifa Staljina, nacionalista, monarhističkih pravoslavnih sveštenika i tradicionalističkih muslimana.
Tu su se našli, rame uz rame, evroazijski mislilac Aleksandar Dugin, koji se zalaže za civilizacijsku specifičnost Rusije u odnosu na Zapad, nacional-boljševički pisac Eduard Limonov, pa čak i lider Komunističke partije Genadij Zjuganov.
Ovu eklektičnu mešavinu povezuje žestoka kritika postsovjetske demokratije, liberalizacije ekonomije, moći oligarha, okcidentalizacije društva i američke hegemonije nad međunarodnim poretkom. „Jeljcin je ubio 2.200.000 Rusa“, piše Zavtra 1995. godine, optužujući predsednikovu ekonomsku politiku za sprovođenje „genocida“.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Mond diplomatika na srpskom, koji se dobija na poklon uz praznični dvobroj Nedeljnika – na svim kioscima od četvrtka, 21. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
