Progovoriste li kineski?

    Piše Darko Soković, partner, Propulsion

    0
    Foto: Privatna arhiva

    Da su spin, dezinformacije i propaganda problem našeg medijskog i digitalnog prostora misli skoro šezdeset posto građana, rezultati su istraživanjâ koja za Propulsion i USAID neprekidno radi CeSID, u okviru programa Nova pismenost. Dobro, a ko spinuje? Više od trećine kaže da je to najgledanija nacionalna televizija, izdvajaju se i Javni servis, dva tabloida i njihovi portali, i još jedna (najmanje gledana) nacionalna frekvencija. Pitamo građane, koje medije najviše pratite? Kažu – pa baš ove! Kako je to uopšte moguće?

    Ljudi, valjda, više i ne obraćaju pažnju na svet koji je otišao bestraga. Zabavili se o svom jadu, što se kaže, i posvetili se sebi i najbližima, reći će dobronamerni čitalac. Nije nego: 83 posto roditelja, recimo, misli da im deca dangube na Jutjubu, a ono tinejdžeri na Tiktoku više sati dnevno netremice prate influensere jer im oni, kažu, “predstavljaju svet kakav jeste, bez ulepšavanja”. Roditelji i nastavnici za ove klince s interneta jesu načuli, ali po zlu; nemaju ni predstavu šta njihovoj deci govore, osim što ih na naslovnim stranama portala i u udarnim televizijskim terminima malo-malo dočekuju vesti o tragičnoj bizarnosti pokoje od tih zvezda s mrežâ.

    Tako naša generacija Z živi život koji im “kakav jeste” slikaju neki slučajni klinci koje nikad nisu upoznali, a prate ih svaki dan, na mrežama koje su za njihove roditelje španska sela. Influenseri su se pak našli u svačijem fokusu, s nuklearnim arsenalom uticaja na odrastanje čitavih generacija, a bez blage veze kako da za svoj milionski auditorijum učine nešto korisno ili važno. Roditelji i nastavnici za to vreme gledaju TV i čitaju dva portala, a da ne trepnu što ih baš ti mediji zasipaju propagandom. U istoj kući, tinejdžeri se i ne sećaju kad su pored televizora prošli, kamoli ga upalili. Šta nam je činiti?

    Dajte da razumemo koliko je digitalni i medijski prostor oko nas kompleksan, ponekad toliko da se čovek prekrsti od nemoći. Hajde i da se ne ibretimo i ne prevaspitavamo jedni druge (mada nam je to prvi poriv), nego da se čujemo i učimo o novoj medijskoj i digitalnoj pismenosti, ma koja da smo generacija. I treće: da probamo sistemski. Roditelji, prosveta, influenseri, javna uprava, mediji, biznisi – sve to su ljudi s kojima Nova pismenost dubinski radi ne bismo li jedni drugima pomogli da iscrtamo mape ovakvog sveta, a zatim, korak po korak, da tečno progovorimo jezik te nove realnosti.

    Da se progovori kineski, eno videsmo, može začas, kad se ima jak motiv. Ovo naše je pak mnogo složenije, ali i dramatično važnije. Teško vam je? Da ne brinete: barem niste jedini!