“Proglašavali su me zabavljačem ustaške emigracije, a u novom sistemu nisam bio dovoljno velik Hrvat”: Kako je Kićo Slabinac govorio o politici, Titu, Tuđmanu…

0
screenshot/n1

Krunoslav Kićo Slabinac bio je jedan od najpoznatijih pevača bivše Jugoslavije, jedan od predstavnika “slavnoske škole” koja je, između ostalog u Hrvatskoj nedavno iznedrila predsedničkog kandidata (Miroslav Škoro), a ni Kićo Slabinac kao njegov slavnoski prijatelj nije bio imun na politiku, čak naprotiv.

Za Škora je jednom prilikom rekao da će mu i džabe pevati na mitinzima, samo da pobedi, postane predsednik i makne se sa estrade. Kićo Slabinac se nije toliko dobro snašao u politici. A njegovi odnosi sa politikom počeli su još od pevanja Titu.

“Tito je bio autoritet, strah i trepet, a i omiljen u narodu i, kada bi te njegov protokol pozvao, nisi mogao odbiti, nisu to bila ta vremena”, ispričao je u intervjuu za Večernji list. “Nastupio sam prvi put u njegovom lovištu u Baranji sa Bećarima i Opatijskim suvenirima, kraće smo tamo razgovarali i pevao sam ‘Zbog jedne divne crne žene’. Jovanka je bila očarana tom pesmom, baš se raznežila. Milka Planinc se trudila da objasni drugu Titu da je to Kićo Slabinac, a on je rekao: ‘Boga mu, pa valjda znam!’ Drugi put sam mu pevao u Vili Zagorki, a treći put na Brijunima. Ako vas neko zove tri puta, znači da drži do vas. Zvali su me i četvrti put, ali odbio sam jer mi nisu platili ni ona tri nastupa. Je li me iskoristio protokol ili agencija preko koje sam radio, ne znam. Valjda su mislili da se neću buniti, ali ja sam im lepo rekao da više neću pevati, što je bilo hrabro i riskantno. No ja sam takav, uvek idem težim putem, a tako skupljam i neprijatelje… Danas se neki moji kolege hvale da su ga odbili, a lažu, jer ne znam ko ga je u ono vreme mogao odbiti. Kao što neki pričaju da su četiri puta odbili Tuđmana, to je izmišljotina i nije u redu, a ja ne volim nepravdu i laž…”

Sa Tuđmanom je imao nešto sadržajniji odnos.

“Upoznali smo se, kao Franjo i Kićo, dok sam se noćnim vlakom vraćao sa Splitskog festivala 1969. U kupeu prvog razreda sedeo je uglađeni gospodin, dopustio je da mu se pridružim, kazao je da je čuo za mene i slušao me na radiju. Kako sam blagoglagoljiv, do Zagreba sam svašta ispričao, i protiv države i sisitema, pa i tu priču s Titom, što mi nisu platili, jer nisam znao da je to Tuđman. Sva sreća da je od 1968. već bio u nemilosti. Kad smo stigli u Zagreb, rekao mi je: ‘Vi ste vrlo inteligentan mladić, ali niste razboriti. Pazite što pred kime govorite!’

A ja stvarno nisam pazio… Kada se on 1990. penjao za govornicu na Trgu Francuske Republike, na prvome skupu, gde su mene zvali da pevam, shvatio sam da ga poznajem. Obratio mi se: ‘Gledajte me, sjetite se vlaka 1969”.

Kada sam se prisetio i što sam mu sve rekao, skoro sam se srušio. Ali to je tipično za mene, volim se izleteti, a posle moram trpeti.”

A do ulaska u politiku, odnosno u Sabor, došlo je baš na Tuđmanov poziv.

“Predsednik mi je odmah nakon prvih izbora ponudio da uđem u politiku, još 1990, a ja sam odbio, uz objašnjenje da će moja karijera u tom slučaju biti gotova jer kod nas, ako navijaš za drugi nogometni klub, rekao sam mu, smrtni si neprijatelj. Ponovio je poziv 1993. u Varaždinu, nakon izbora, opet sam ga odbio. Kada me 1995. Vladimir Šeks zvao u noći, kao prijatelj, da sutradan dođem k njemu na ručak jer mi mora nešto reći, pretpostavio sam o čemu je reč i nije bilo smisla da ga triput odbijem. Dobio sam onda podršku i Šeksa i Branimira Glavaša. Karijera mi u to vrijeme nije baš dobro stajala – bio sam ‘persona non grata’ u bivšem sistemu jer sam s ponosom isticao da sam Hrvat, pevao sam u dijaspori pa su me sarajevski mediji proglasili klerikalcem i zabavljačem ustaške emigracije, a u novom sistemu nisam bio, valjda, dovoljno velik Hrvat.”

Slavonska veza ga je spojila i sa poznatim hravtskim političarima Vladimirom Šeksom i sa Branimirom Glavašem, koji je osuđen zbog ratnih zločina 1991. godine, a čija stranka je koristila Kićinu pesmu kao nezvaničnu himnu.

“Šeks i ja smo odrastali u blizini, pa se kasnije družili na korzu i plesnjacima, bili smo lege. Danas nismo baš tako dobri, nakon nemilog događaja o kojem se i pisalo, a prozivali su ga da je navodno izjavio u Našicama kako ja neću nastupati tamo gde je HDZ na vlasti, jer sam na poziv Glavaša pevao za HDSSB. Kada su se Glavaš i Šeks razišli, više me nisu zvali da pevam za HDZ na izborima. Zvao me Glavaš da nastupim za HDSSB, a kako ja od pevanja živim, prihvatio sam i od tog sam se trenutka zamerio drugoj strani. I na kraju nisam ostao u dobrim odnosima ni s jednim ni s drugim. Pozdravimo se, ali nije to više ono…”

Pričao je i kako mu nisu dali pušku da bude branitelj toko rata, već su mu rekli da ide po svetu da peva i da skuplja novac za odbranu.

“Puno sam izgubio na estradi za to vrijeme. Dok su drugi u to vrijeme pjevali domoljubne pjesme i Stop the war in Croatia i zarađivali na tome, ja sam jurio uokolo i skupljao novac za odbranu domovine”, pričao je Kićo Slabinac.