„Primetio je da je neki buzdovan parkirao auto sa diplomatskim tablicama na zelenoj površini…“: Velika priča o gradonačelniku Branku Pešiću i vremenu kad je Beograd imao petlju

Obijao je banke, provaljivao u radne organizacije, „silovao“ gospođice iz aparata, tapkao pred SIV-om, džepario po GSP-u, lažno se predstavljao, falsifikovao dokumenta, proturao lažne novčanice, prodavao rog za sveću, varao na kartama, podmićivao. Samo da bi naš Beograd bio veći i lepši!

Hvala mu.

Ovako je Duško Radović svom prijatelju Branku Pešiću čestitao pedeseti rođendan, uz njegov portret sa crnom trakom preko očiju kao da je sa poternice Interpola.

Ta posveta našla se na prvoj stranici jedinstvene knjige, teške sedam kilograma, u koju su se, svako na svoj način, upisali Ljuba Tadić, Desanka Maksimović, Milena Dravić, Čkalja, Pavle Vuisić, Mira Stupica, Dragan Nikolić, Dušan Petričić i ostali najvažniji umovi i umetnici tog doba.

Kako je najvoljeniji gradonačelnik još za života postao legenda?

Ne samo tako što je bio veliki graditelj i vizionar, koji je stvorio najveće simbole Beograda, tada glavnog grada Jugoslavije, i bio omiljeni građanin prestonice, u narodu popularniji i od Tita.

Dolazeći jednog dana na posao, primetio je da je neki buzdovan parkirao auto sa diplomatskim tablicama i zastavicama na zelenoj površini ispred Skupštine grada. Tada mu je, priznao je, bio kratak fitilj. Kada je, kako legenda kaže, indijski ambasador izašao iz kola, sevnula je Brankova pesnica, proradila je „špic brada“ i čovek je pao kao pokošen. Nastao je neviđeni diplomatski skandal…

Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 4. novembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs