“Pričalo se – Tapi, ‘trte,mrte’… Nisu samo Diki nuđene pare, sve je išlo preko nekih Jugoslovena”: Genijevo sećanje na titulu u Bariju

0
Foto Đorđe Kojadinović za Nedeljnik

Za navijače Zvezde “sreća je stigla u 22.46”, pre tačno 30 godina na stadionu Sveti Nikola u Bariju. U razgovoru za Nedeljnik novinar Gardijana Džonatan Vilson rekao nam je da je najbolji igrač, bez premca, u tom timu crveno-belih bio Dejan Savićević, iako bi Vilson, “da može, bio Vladimir Jugović”.

Savićević je bio pokretač svih opasnih napada Zvezde u toj trofejnoj sezoni, a danas je pokretač svih sećanja koja naviru kada se spomenu Bari, Marselj, Ljupko Petrović, Bajern Minhen, ma šta god, u vezi sa tom ludom sezonom.

Savićević je velikom intervjuu za Mozzart sport – kakvih ima koliko volite sa svim važnim akterima tog finala u Bariju – govorio o pritisku koji je stvoren i kom su igrači, prema njegovom mišljenju, podlegli.

“Realno, to nam je bila najslabija utakmica generacije. Preopteretili smo se značajem utakmice, to nas je mnogo koštalo. To je moja definicija, sada može neko da se slaže ili ne”, priča Savićević o finalu.

“Mi smo godinu dana pre Barija igrali s Kelnom, da se ne ponavljam šta se tamo dešavalo, da je na tom gostovanju bila malo raspuštenija atmosfera. Moguće je da je klupska uprava bila malo prepadnuta zbog toga da nam se ne ponovi nešto slično, ili od onog Tapija. Pričalo se „trte mrte”, ne samo kada je o Tapiju reč. Bilo je tu svega. Nisu samo Diki nudili novac, sve je išlo preko nekih menadžera Jugoslovena.

Reč je o tipovima koji su radili dobro po Francuskoj, Nemačkoj i Španiji. Naravno, neću da im spominjem imena, ali su bili posrednici u tom pokušaju da nam tutnu pare, da ne zapinjemo. Sigurno je to došlo do ušiju Džaje i Cveleta, to ih prepalo, pa su odlučili da nas povedu sedam dana ranije u Bari.”

A na pripremama tenzija još veća. Ipak, ne toliko velika kako je često predstavljena u mitovima o tom karantinu u Monopoliju, kod Barija.

“Svašta sam čuo o tim pripremama nadomak Barija. Velika je glupost da sam se pobio sa Belodedićem. Znam da su jednom ugasili televiziju u ponoć, da budemo još koncentrisaniji. Dika je odmah sišao u lobi. izbila frka, pitali su šta on silazi. Pitao čovek u čemu je problem, što to mora tako. Reagovala je Uprava, ali smo to brzo prevazišli.”

Na dan utakmice, za igrače Zvezde nije bilo nepoznanica. I uvek se govori o “Ljupkovoj taktici”…

“Da li smo mogli bolje? Pusti ti taktiku, nekada igraš koliko ti protivnik dozvoli. Mi smo gledali njihove dve poslednje utakmice pred meč u Bariju. Tu je Ljupko bio vrlo analitičan i temeljan. Zaustavljao nam je snimke, govorio koji igrač igra kojom nogom. Najviše je pričao ovima iz odbrane Maroviću, Šabanu i Najdoskom. Mnogo je zaustavljao snimke, bavio se detaljima. Imali su Vodla, Papena i Abedi Pelea kao osovinu. Baš smo bili upoznati s njima.”

Utakmice se, kaže, i ne seća baš najbolje.

“Ako mi verujete, možda sam još jednom ili dva puta pogledao snimak te utakmice. Pokušao sam više puta, ali mi je bilo jako dosadno. Nije mi interesantna utakmica. Čak se i ne sećam detalja ako to hoćeš da me pitaš. Mnogo vremena je prošlo. Ne sećam se ni kako je izgledalo kada je ušao Piksi. Znam samo da je uvalio lažnjak Jugoviću, ali to je Piksi. Ej, Piksi.”

Savićević tvrdi da je pritisak na tim bio ogroman, a da ni drugačiji ishod utakmice ne bi mnogo promenio.

“Pritisnuli su nas, bili smo pod strašnim presingom i pričom da mora da se dobije. Mora samo da se umre. I da je izgubila, Crvena zvezda bi danas igrala fudbal i bila velika. Sad je samo još veća, jer niko neće moći taj trofej da sanja u narednih 20 godina.”

Nedeljnikov veliki dosije o Bariju posle 30 godina, možete pročitati u aktuelnom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 27. maja.