Priča o slovačkoj Erin Brokovič: Kako protesti mogu da iznedre novog lidera

0

Slovačka je najmanja zemlja u Višegradskoj grupi, ali bi vrlo lako mogla da zaradi oreol vesnika promena u familiji istočnoevropskih država posle pobede Zuzane Čaputove na predsedničkim izborima. Kao što je u Bratislavi prvi put, posle pada Berlinskog zida, izašao iz boce duh autokratskog nacionalpopulizma, tako bi i iz slovačke prestonice mogao da krene talas promena koji će svrgnuti suvereniste na vlasti u Mađarskoj i Češkoj i kleropopuliste u Poljskoj.

Vladimir Mečijar je bio nacionalpopulistički premijer tokom devedesetih godina prošlog veka kada su Varšava, Prag i Budimpešta penili od evroentuzijazma i trčali ka članstvu u NATO-u i EU. Paradoksalno je da je ondašnji Mečijar blizu aktuelnom mađarskom premijeru Viktoru Orbanu koliko je Orban iz poslednje decenije prethodnog stoleća sličniji, u političkim svetonazorima, izabranoj predsednici Slovačke Čaputovoj.

Slovačka umalo nije izgubila voz sa ostalim istočnoevropskim zemljama za EU. Slovaci su tapkali u mestu godinama zbog Mečijarovog nacionalpopulizma i bili „crna ovca” nove Evrope. Uspeli su da se otarase Mečijara na izborima u jesen 1998. i zatim da ispune uslove za ulazak u Uniju 2004. godine, obarajući sve rekorde u brzini pregovaranja za članstvo u EU.

Pobeda Čaputove je prva pobeda liberalno-demokratskih snaga u zemljama Višegradske grupe u poslednjih osam godina. Istina, ovlašćenja predsednika Slovačke su više ceremonijalna nego efektivna. Praktično, Čaputova će realnu vlast imati samo oko imenovanja sudija i tužilaca (može da stavi veto na imenovanja), što nije zanemarljivo imajući u vidu upliv i prožimanje organizovanog kriminala i državno-birokratskog aparata.

Ubedljiva pobeda slovačke Erin Brokovič – kako Čaputovu zovu zbog desetogodišnje parnice oko toksičnog otpada u kojoj je pobedila tajkuna Marjana Kočnera, nedavno optuženog da je naručilac ubistva Jana Kucijaka – pokazatelj je da jedno društvo ne može da se leči od nacionalpopulizma drugim nacionalpopulizmom.

Foto Tanjug/AP

Čaputova je tek prošle godine ušla u politiku, na krilima protesta zbog ubistva novinara Kucijaka koji je istraživao slučajeve korupcije i povezanosti između države i organizovanog kriminala i mafijaških organizacija. U svoju političku karijeru je unela, kao značajan miraz, dugogodišnje bitke koje je, kao advokat, vodila za ljudska prava.

Izborna kampanja Čaputove bila je svojevrsni anti-nacionalpopulistički proglas: evropeizam, zaštita ljudskih prava, manjina, čovekove okoline, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Čaputova je primer da se populizam pobeđuje konkretnim idejama, izbegavanjem kočijaškog rečnika, bez personalnih napada, vođenjem pozitivne kampanje u kojoj se objašnjava šta se želi uraditi a ne koliko su protivnici babaroge, izdajnici itd.

Izabrana slovačka predsednica je pokazala da se mogu pobediti predrasude, konzervativizam i klerikalizam. U Slovačkoj čije se biračko telo ne razlikuje po svojim stavovima od srpskog: Čaputova je pobedila uprkos tome što je žena, razvedena i što se zalaže za prava gej populacije uključujući i pravo na usvajanje dece, kao i zaštitu svih ugroženih kategorija stanovništva.

Čaputova je pokazala svoj karakter i u izbornoj noći kada je odbila da se popne na binu sa liderom partije „Napredna Slovačka” čiji je kandidat bila na predsedničkim izborima. „Želim da budem predsednica svih građana Slovačke”, objasnila je Čaputova. Svoj prvi govor održala je na svim jezicima koji se upotrebljavaju u njenoj zemlji: slovačkom, češkom, mađarskom i romskom.

Politički protivnici Čaputove definišu je kao „grešku u sistemu” koja se, s vremena na vreme, dogodi kao potvrda opšteg trenda. Ali i najokoreliji nacionalpopulisti priznaju da je pobeda slovačke Erin Brokovič najveća promena u zemlji od kraha komunističkog režima.