Američki Senat je izglasao rezoluciju kojom se poništavaju promene koje je uvela administracija predsednika Džoa Bajdena u vezi sa čvršićim propisima za zaštitu životne okoline za velike kompanije i velike projekte. Većina senatora koji su glasali, očekivano su republikanci, ali ovog puta su imali znalajno pojačanje. Demokratski senator Džo Mančin je glasao sa njima.
Democratic Sen. Joe Manchin voted with all Republicans to approve a Senate resolution on Thursday to nullify the Biden administration’s changes that tightened environmental rules for major projects.
Ni Putin, ni Si Đinping, ni Ali Hamnei, ni Kim Džong Un, ni Tramp, ni Mič Mekonel, ni svi GOP-ovci zajedno… Niko.
Ali glave će mu doći njegov – Džo Mančin.
Ako neko ima posebne zasluge za najveći pad popularnosti američkog predsednika Džoa Bajdena od početka mandata, onda je to senator iz Zapadne Virdžinije – demokrata Džo Mančin, „mangup iz naših redova“.
Mančin je bio taj remetilački faktor koji je u nekoliko kongresnih procedura upropastio sve Bajdenove reforme i obećanja demokrata koja su davali u predizbornoj kampanji i na početku predsedničkog mandata.
Sad više nema nikakve sumnje, Mančin je sahranio ambicije aktuelnog stanara Bele kuće da na adresu 1600 Pennsylvania Ave NW, Vašington, DC sedi od 2024. do 2028. godine. Šanse da Bajden dobije kandidaturu za predsedničke izbore unutar svoje partije već sada su minimalne. Anketa AP-a i NORC Centra za istraživanje javnog mnjenja pokazuje da pesimizam sve više raste i među članovima Demokratske partije – tek trećina članova partije veruje da zemlja ide u pravom smeru. Samo dva od 10 odraslih Amerikanaca smatra da je ekonomija u dobrom stanju a 39 odsto odobrava način na koji Bajden vodi zemlju. Mnogo Amerikanaca sada veruje da je Bajden učinio više da podeli zemlju nego da je ujedini.
Mančin je za dve godine opasno pomrsio račune vlastitoj partiji i pokazao kako usamljeni jahač može sam da uništi šanse svoje partije da sprovede obećane velike promene. Slučajno ili ne, i okolnosti su mu išle naruku. Naime u Senatu postoji pat-pozicija demokrata i republikanaca (50 : 50 glasova) zbog čega su demokrate morale da igraju na kartu čeličnog partijskog jedinstva (plus glas potpredsednice SAD Kamale Haris) da bi imali većinu da kroz Kongres provuku ključne Bajdenove projekte vezane za jačanje uloge vlade i njenu vidljivu ruku preraspodele bogatstva – uzimanje od bogatih (oporezivanje pojedinaca i multinacionalnih kompanija) i davanje radnicima, socijalno osetljivim kategorijama stanovništva, siromašnijim porodicama i nezaposlenima.
Mančin, međutim, nije mnogo mario za čelično partijsko jedinstvo, pa je njegov glas (uz senatorku Kirsten Sinema) bio u kongresnim prepucavanjima demokrata i republikanaca onaj jezičak na vagi koji je zapečatio sudbini Bajdena i njegovih predloga povećavanja budžeta i državnog trošenja. Umesto 50 glasova (plus Kamala Haris), demokrate su za pravni okvir kojim je pokrile javne investicije u socijalne, infrastrukturne i ekološke programe uspele da obezbede samo 48 glasova, što je bilo nedovoljno da predlozi postanu zakoni. U trećoj godini vladavine Bajdenova reformska agenda ostala je zaglavljena u kongresnim hodnicima i bez šanse da bude realizovana. A inflacija je (zahvaljujući Bajdenovom budžetskom rasipništvu) postala noćna mora svakog Amerikanca.
Iako trpi napade i uvrede iz stranke, Džo Mančin ubire aplauze građana širom Amerike kojima hrana i benzin postaju nepodnošljivo skupi, naročito posle najnovijeg protivljenja Bajdenovoj novoj poreskoj reformi (da dodatno poveća poreze bogatim Amerikancima i velikim kompanijama) da bi finansirao zakon o klimatskim promenama (prelazak s fosilnih goriva na zelenu energiju). Mančin veruje da je Bajdenova federalna potrošnja glavni pokretač inflacije, odbija da razmatra povećanje poreza bogatima i korporacijama i traži dodatne stručne analize o uticaju poreske reforme na američku ekonomiju. „Manite se zelene energije dok je inflacija najveća u poslednjih 40 godina“, suština je poruke koju je Mančin poslao lideru demokrata u Senatu Čaku Šumeru: „Treba da sačekamo i vidimo cifre inflacije u julu, da vidimo julske stope Federalnih rezervi, kamatne stope da bismo znali da idemo putem koji neće dodatno zapaliti inflaciju. Inflacija apsolutno ubija mnogo, mnogo ljudi. Želim da bogati plaćaju pošten porez, mislim da bi kompanije trebalo da plate svoj pošten udeo ali moram da budem oprezan da one zbog visokih poreza ne budu sprečene da investiraju i zapošljavaju nego da počnu otpuštanja. Lideri treba da ostave političke rasprave po strani, preispitaju i prilagode se ekonomskoj realnosti sa kojom se zemlja suočava kako bi izbegli preduzimanje koraka koji dolivaju ulje na vatru inflacije. Vreme je da počnemo da se ponašamo kao upravitelji naše ekonomije i novca koji američki narod poverava svojoj vladi.“ A Bajdenove predloge iz klimatskog zakona da se Amerika naglo udalji od oslanjanja na naftu, gas i ugalj Mančin je nazvao „ludim“.
POGLEDAJTE ŠTA JE O MANČINU TVITOVAO ELON MASK:
Erik Luc kaže u Venity Fair-u da su „lideri demokrata proveli mesece udvarajući se Mančinu“ a on ih je zveknuo po zubima, „izvukao tepih ispod nogu i još jednom razneo pregovore“ dok demokrate i Bajden tako očajnički žele bilo kakvo zakonodavno dostignuće pred novembarske međuizbore za Kongres. Washington Post piše da „Mančin zadaje razoran udarac Bajdenu i demokratiji“ a Rolling Stone „Kako je Džo Mančin zeznuo demokrate i spasao demokratiju“. Džo Konča u The Hill ocenjuje da je Mančin „imao smelosti da dovede u pitanje tvrdnje predsednika Bajdena i šefice Predstavničkog doma Nensi Pelosi da bi ubacivanje u sistem triliona dolara nove federalne potrošnje smanjilo inflaciju i savezni deficit“. Odluka da uskrati glas Bajdenovoj novoj poreskoj reformi i zakonu o klimatskim promenama izazvao je neviđeni bes demokrata koji ga nazivaju prevrtljivim pregovaračem. Neformalni vođa demokratske levice Berni Sanders zavapio je u Gardijanu: „Demokrate su na nizbrdici. Posle devet meseci beskorisnih pregovora sa Mančinom, krajnje je vreme da se shvati da taj put vodi samo u poraz na izborima i sve jači utisak javnosti da su demokrate okrenule leđa radničkim porodicama.“
Mančin se međutim ne osvrće na reagovanja partijskih kolega jer je na njih već oguglao u protekle dve godine. Mnogi posmatrači na Kapitol Hilu smatraju da je on sam uništio najbolju šansu Bajdena i demokrata da sprovedu obećane velike promene. Odbijanje da glasa za novu poresku reformu i klimatski zakon peti je slučaj u kome se Mančin pozicionirao kao trn u oku koji žestoko žulja Bajdenov politički kapital.
U oktobru 2018. bio je jedini senator Demokratske partije koji je glasao za izbor Trampovog kandidata Breta Kavana za sudiju Vrhovnog suda. U junu 2021. glasao je protiv Bajdenovog Zakona o biračkom pravu (poznat kao zakon „Za narod“), koji je za demokrate bio prioritet kako bi zaštitili glasačka prava i izborni proces (Bajden je govorio o zaštiti američke demokratije). Protivljenje ovom zakonu Mančin je objavio u autorskom tekstu u Charleston Gazette-Mail. U istom tekstu ponovio je protivljenje reformi filibastera (vrsta opstrukcije, pravo na neograničenu raspravu u Kongresu oko nekog zakona ili predloga) koja je trebalo da ukine pravilo po kome su potrebni glasovi 60 senatora da se debata o nekom zakonskom predlogu prekine i da se stavi na glasanje. Demokrate žele da ukinu to pravilo kako bi Kongres lakše usvojio Bajdenove zakone o infrastrukturi, oružju, biračkim pravima. Inače, reformi filibastera Mančin se protivi od 2013. godine. Zatim je u decembru 2021. u intervjuu za (demokratama neprihvatljivi) Fox News potopio ključni Bajdenov zakon „Build Back Better“ koji je bio zamišljen da kao paket vladine potrošnje prikupi u prvoj verziji fantastičnih šest biliona dolara, a zatim smanjen na 1,75 biliona dolara, namenjenih za obnovu infrastrukture, unapređivanje zdravstvene i socijalne zaštite i borbu protiv klimatske krize. „Ne mogu da prihvatim da se naša ekonomija, u suštini naše društvo, kreće ka mentalitetu prava. Ne verujem da treba da pretvorimo naše društvo u društvo koje ima samo prava. Mislim da bi i dalje trebalo da budemo društvo koje nagrađuje“, filozofski je definisao američki ekonomski egzistencijalizam. Ovakav stav naveo je milijardera, filantropa i autora knjige „Volim kapitalizam“ Kena Langonea da izjavi za CNBC: „Hvala bogu za Džoa Mančina. On je poseban, on je dragocen, on je veliki Amerikanac.“
Iako demokrata, Mančin ima jake veze s korporativnom zajednicom, a i predsednik je moćnog Senatskog komiteta za energiju i prirodne resurse. Den Kaufman u New Yorker-u smatra Mančina „nepokolebljivim braniteljem korporativnih interesa“. Nije tajna da Mančin ima duboke veze sa industrijom fosilnih goriva. Osnivač je kompanije Enersystems, koju sada vodi njegov sin. On je američki senator koji je dobio najviše novca u političkim donacijama od industrije nafte, gasa i uglja.
Za razumevanje Mančinovog odnosa prema biznisu ipak je ključno njegovo članstvo u Američkom savetu za razmenu zakonodavstva (American Legislative Exchange Council – ALEC), koji okuplja lobiste, državne zakonodavce, privatni sektor i predstavnike konzervativnih istraživačkih centara za izradu i distribuciju modela zakona. ALEC je od osnivanja 1973. godine postavio temelje za hiljade usvojenih zakona i propisa koji su oslabili sindikate, preusmerili finansiranje javnih škola na privatne škole, ometali stvaranje države blagostanja, ograničili pravo glasa i blokirali ili preoblikovali životnu sredinu u korist poslovnih interesa. „ALEC je jedinstven jer spaja zakonodavce i kompanije da zajednički kreiraju politiku“, objasnio je svojevremeno Skot Pruit, bivši lider Saveta. Kao guverner Zapadne Virdžinije (od 2004) Mančin je smanjio poreze na poslovanje i stao na stranu kompanija za proizvodnju uglja i električne energije u suprotstavljanju američkoj Agenciji za zaštitu čovekove okoline koja je želela da pepeo iz elektrana na ugalj proglasi opasnim otpadom. Otkako je Bajden preuzeo dužnost, Mančin je nastavio da zastupa stavove koji su u skladu sa politikom ALEC-a, pa se tako protivio podizanju minimalne zarade na 15 dolara na sat, predlogu Zakona o biračkom pravu i Zakona o infrastrukturi.
Ali Mančin nije samo zabijao nož u leđa Bajdenu i demokratama. On je bio i disciplinovani član partije dajući odlučujući glas u nekoliko ključnih predsedničkih predloga – u odobravanju nominacije Gzavijea Besere za sekretara za zdravstvo, povećanje nivoa saveznog duga i obezbeđivanje hitnog finansiranja borbe protiv COVID-19. Ipak, Majkl Brendan Doerti u National Review-u pripisuje Mančinu sve zasluge za nadu demokrata da će se oporaviti od Bajdenovih ekscesa. „Pitam se zašto ga nema svakog dana u naslovima kao spasioca Demokratske stranke“, kaže Doerti.
Iako se često spekuliše da će napustiti partiju, Džo Konča vidi Mančina kao spasioca Demokratske partije, ali na sledećim predsedničkim izborima 2024. godine (tada mu ističe mandat u Senatu). „Nemojte odbaciti Mančina kao održivog kandidata i kao spasioca Demokratske stranke za dve godine. On bi mogao da bude daleko privlačniji od bilo kog kandidata krajnje levice unutar demokrata u pokušaju da svrgne Bajdena“, kaže Konča i navodi podatke iz istraživanja po kojima 57 odsto građana Zapadne Virdžinije odobrava Mančinov učinak na Kapitol Hilu (skok od 17 procenata otkako je Bajden preuzeo dužnost) što ga čini najpopularnijim demokratskim senatorom u toj državi. Nijedan američki senator nije imao veći porast podrške od Mančina. Ali još je važnije da je on udvostručio rejting među republikancima Zapadne Virdžinije (neverovatnih 69 odsto odobrava njegov učinak) u kojoj Bajden uživa poverenje jedva 18 odsto građana.
Status najkonzervativnijeg od svih 50 demokratskih senatora Mančin nije slučajno zaradio. Njegova izborna baza spada među najkonzervativnije u Americi i on se ponaša u skladu s njenim političkim bićem. Ne treba zaboraviti da je Mančin samo jedan od trojice demokrata u Senatu iz država koje je Bajden izgubio 2020. (ostali su Džon Tester iz Montane i Šerod Braun iz Ohaja). Inače, Zapadnu Virdžiniju je na izborima 2020. dobio Donald Tramp.
Tragajući za motivima političkog delovanja Džoa Mančina analitičari navode različite razloge. Jedni će reći da je on zaista zabrinut zbog visoke inflacije koja ugrožava budžete prosečnog američkog domaćinstva i zato ne odobrava rasipničku budžetsku politiku Bajdena i demokrata. Drugi smatraju da se tako ponaša zato što prima više novca od industrije fosilnih goriva od bilo kog drugog senatora i što je zaradio lično bogatstvo na uglju. Ima, međutim, onih koji veruju da uživa u ulozi samoproglašenog čuvara kapije podeljenog Kapitol Hila (2021. godine bio je rangiran na CK Roll Call kao najdvopartijski senator). A neki ga i dalje smatraju krajnje nepouzdanim pregovaračkim partnerom, uprkos tome što sebe vidi kao barjaktara zdravog razuma u svojoj partiji.
Ko je Džo Mančin
Rodom je iz Farmingtona u Zapadnoj Virdžiniji, regiona u kojem su nekada bili rudnici uglja koji su privlačili italijanske imigrante, pa i Mančinove pretke (koji su se prezivali Mančini).
Njegova porodica je bila politički uticajna u Zapadnoj Virdžiniji, njegov deda i otac bili su demokrate i gradonačelnici Farmingtona.
Džo je svoj politički put gradio od 1982. kada je bio predstavnik u državnoj skupštini, potom je 2001. bio izabran za državnog sekretara Zapadne Virdžinije, a guverner je postao 2005. Kada je demokrata Robert Bird preminuo 2010. godine, Džo je na izborima dobio njegovo mesto u Senatu. Ponovo je izabran za drugi puni mandat u Senatu 2018.
Iako je Zapadna Virdžinija nekada bila naklonjena demokratama, Mančin je jedini predstavnik Demokratske partije iz te države na nacionalnom nivou.
