Preteralo se sa magnezijumom, a uzimaju se i mamutske doze C vitamina: Dr Zoran Radovanović o štetnosti suplemenata

3
Foto Đorđe Kojadinović

Epidemiolog prof dr Zoran Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta u penziji poznat i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva u intervjuu za Nedeljnik je pričao o najvećim zabludama o lečenju i zdravlju. On će vam reći i da dijetetski suplementi skraćuju život, da ne bi trebalo da se kljukate vitaminima i da ne živimo u najstresnijem vremenu.

Popularni su i suplementi sa magnezijumom i vode sa magnezijumom. Koliko nam je zapravo potreban magnezijum?

“Tu se preteralo. Znaju li promoteri pijenja što većih količina vode Donat i Mivela da mi je, recimo, koncentracija magnezijuma u serumu na gornjoj granici? Da li su čuli za toksične efekte magnezijuma?

I kada govore o ispošćenom zemljištu, da li misle na bogato đubrenu baštu odakle dobijam zelenu salatu, bez žuto obojenih listova koji su znak nedostatka toliko nam nametanog magnezijuma? Taj problem postoji u razvijenom svetu gde je tokom mnogih decenija upražnjavana intenzivna zemljoradnja, kao i u nerazvijenim zemljama, gde se njive (skoro) ne đubre. Ali koje su to oranice u Srbiji ostale bez magnezijuma i zar naši agronomi ne pribegavaju đubrenju prema hemijskom sastavu tla? Tačno je da mogu da dobijem grčeve u mišićima ako nemam dovoljno magnezijuma, ali je opasno i ako ga unosim previše. Za mnoge suplemente se pokazalo, i to je suština, da postoji mala granica između gornje i donje dozvoljene doze – ne valja ako ih je malo, a ni ako ih je puno”, objašnjava dr Radovanović.

Isto pitanje je i u vezi s vitaminima, naročito s vitaminom C. Da li je njegovo dejstvo precenjeno?

“Dnevne potrebe su od 70 do 100 miligrama, a vi uzimate tabletu od 1.000 miligrama, što je mamutska doza. U slučaju vitamina koji se rastvaraju u mastima, A, D i E, može da dođe do intoksikacije. Nedostatak vitamina A je čest u nerazvijenim područjima sveta, što povećava smrtnost dece od malih boginja, crevnih i drugih infekcija, a dovodi i do oštećenja vida. Uzimanje tableta cinka ima opravdanja ako je čovek izložen riziku od infekcije, ali to ne znači da treba da ih stalno pije”, navodi epidemiolog.

Danas su veoma popularni i imunoglukani za podizanje imuniteta.

“Niko nikad nije pokazao da utiču na imunitet. Otpornost je visoka kod ljudi koji imaju optimalan ritam rada i odmora, dobar san, žive bez stresa i raznovrsno se hrane. To je sve što možete da učinite za svoj imunitet, sve ostalo je obmana”, kaže Radovanović.

Epidemiolog i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva u velikom intervjuu za Nedeljnik govorio je o ishrani, vitaminima, karcinomu, vakcinama, stresu, osiromašenom uranijumu, korupciji u zdravstvu, dodvoravanju političarima…

CEO INTERVJU ČITAJTE U NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD 15. AVGUSTA ILI NA NOVINARNICA.NET

3 KOMENTARA

  1. Da bas “bistar” neki doktor – tvrdio je i da osiromaseni uranijum nije opasan i ne izaziva rak.

  2. Bravo za doktora! Pametniji intervju odavno nisam pročitala. Da ne pominjemo tek kako truju trudnice istim tim dodacima ishrani. Šta su to žene pile ranije i jel falilo nešto deci? A vitamini i suplementi za trudnice preskupi! Što je još gore, izazivaju mučninu, upravo usled intoksikacije. Kad bi ljudi više osluškivali svoje telo i ugađali mu, mnogo bi manje bilo bolesnih. Samo raznovrsna ishrana, dovoljno odmora i što manje stresa, kao što je doktor i naveo. Još jednom bravo!

Comments are closed.