Svet

„Preklinjao sam za pomoć, ali niko nije hteo da pošalje pojačanje: Ko je kriv za upad Trampovih pristalica u Kapitol?

Nedeljnik.rs

11. januara 2021. 0

Kapitol Hil, samo sedište američke demokratije, najmoćnije vojne sile na svetu, pao je u sredu pred masom razularenih Trampovih pristalica koje malobrojna policija nije uspela da spreči u jurišu na Kapitol, u zgradu Kongresa.

Epilog? Petero ljudi je stradalo u haosu koji je potom nastupio, desetine osoba su teže i lakše povređene, a Sjedinjene Američke Države su pretrpele ogroman i trajan udarac svom globalnom imidžu kao jedne od demokratski najrazvijenijih država.

Već sledeći dan, dok su predstavnici s obe strane političkog spektra, kao i mediji, upirali prstom u predsednika Donalda Trampa kao najodgovornieu osobu za podsticanje mase na juriš, postavilo se i ključno pitanje – kako je uopšte bilo moguće da gomila civila, od kojih su neki nosili i oružje i molotovljeve koktele, provale u zgradu koja bi morala da bude jedna od najzaštićenijih na svetu.

Deo krivice sigurno leži na birokratskom aparatu obezbeđivanja Kapitola, ali je isto tako upitna i uloga odgovornih osoba u hijerarhijskom lancu, sve do ministra odbrane i službenika Pentagona, koji su usporavali pravovremeni odgovor na nemire u Vašingtonu.

Jedan od prvih koji je preuzeo odgovornost bio je šef policije Kapitola Stiven Sand, koji je već u četvrtak podneo ostavku na svoju dužnost.

Takođe, njegovi nadređeni, šefovi obezbeđenja Predstavničkog doma i Senata – oba doma Kongresa – Pol Irving i Majkl Stenger su podneli ostavke pod pritiskom Miča Mekonela, lidera republikanske većine u Senatu, i Nensi Pelosi, predsednice Predstavničkog doma iz redova demokrata.

U intervjuu za Vašington post, Sand je izneo svoju verziju događaja, koju su novinari uspeli da potvrde i u razgovoru s drugim svedocima ključnih razgovora koji su se vodili 6. januara, na dan juriša, koji se od juče i zvanično vodi kao pokušaj terorističkog napada.

Najveći problem s obezbeđenjem događaja bila je podeljena nadležnost pojedinih organa reda. Dok grad Vašington, zvanično Distrikt Kolumbija, ima svoju policiju, sam državni kompleks Kongresa ima svoju odvojenu službu, policiju Kapitola.

Šef te policije odgovara čelnicima Senata i Predstavničkog doma, koji odgovaraju liderima većine u tim domovima. Policija Vašingtona odgovara gradonačelniku, ali Nacionalna garda Vašingtona odgovara direktno Pentagonu, jer je Vašington poseban administrativni okrug, a ne savezna država. Isto tako, za slanje Nacionalne garde iz susednih saveznih država potrebno je odobrenje Pentagona i ministra odbrane, koje je direktno postavio Tramp.

U danima nakon nereda, gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauser je optužila Pentagon i vršioca dužnosti ministra odbrane Kristofera Milera, dok su oni, sa druge strane, upirali prstom u nju i Sanda kao glavne krivce za manjak policajaca i gardista na terenu.

Milerov pomoćnik, državni sekretar kopnene vojske Rajan Mekarti, naglašavao je kako su savezni i lokalni organi reda zatražili samo 340 nenaoružanih gardista, kako bi obezbeđivali saobraćaj i red u i oko kruga Kapitola.

Iako je to bila istina, činjenica ostaje da je od trenutka upada u Kongres do slanja prvih vojnika prošlo više od četiri sata, za šta se tek treba utvrditi odgovornost.

Sad već bivši šef policije Kapitola Sand tvrdi kako je još u ponedeljak zamolio svoje nadređene da mu dopuste da uputi zahtev za stavljanje Nacionalne garde u pripravnost u slučaju ozbiljnijih problema, ali su Irving i Stegner njegov zahtev odbili.

Irving mu je rekao da mu se ideja ne sviđa, jer bi izgledalo kao da su proglasili vanredno stanje pre samih protesta ispred Kapitola, a Stegner mu je predložio da neformalno kontaktira svoje prijatelje u Nacionalnoj gardi i da ih zamoli da budu na oprezu.

Kada je došlo do krize u blizini zgrade Kongresa, Sand je pet puta zatražio hitnu intervenciju, ali pomoć nije stizala satima. Nekih 1.400 službenika policije Kapitola bilo je raspoređeno oko zgrade i šireg područja, a mnogi su poslati na teren i zbog dojave o dve postavljne bombe nedaleko od Kongresa.

U to vreme, gomila Trampovih pristalica brojila je više od 8.000 ljudi. Kada su krenuli na juriš, probili su spoljni kordon zaštite za manje od petnaest minuta.

Nešto pre 14 časova po lokalnom vremenu, rulja je uletela u zgradu Kapitola, potpredsednik Majk Pens je sklonjen u bunker, a kongresmeni i senatori, kao i ostalo osoblje, pobegli su iz plenarnih sala oba doma Kongresa. Sand je u novom pozivu zatražio “hitnu, hitnu pomoć Nacionalne garde”.

General Valter Pjat je odbio i rekao da ne može da preporuči Mekartiju da ispuni taj zahtev.

“Ne sviđa mi se prizor pripradnika Nacionalne garde kako stoji zajedno s policijom dok je iza njih Kapitol”, rekao mu je navodno general Pjat.

Šef kancelarije gradonačelnice Vašingtona je takođe bio na istom konferencijskom pozivu i i kasnije je rekao da je Sand u očaju tražio pomoć i upozoravao da je situacija strašna.

“To mi se urezalo u pamćenje”, rekao je on.

Guverner susedne države Marilend Leri Hogan je dobio poziv u pomoć od lidera demokratske većine u Predstavničkom domu Stenija Hojera, koji je u tom trenutku bežao pred ruljom. Hogan je odmah poslao državnu policiju u pomoć, ali je trebalo više od 90 minuta da dobije odobrenje za slanje svojih gardista.

Tek kada su Pens, Pelosi i Mekonel uspeli da dođu do Milera, ostvaren je pomak.

Garda je dobila usmeno dopuštenje za delovanje tek oko 15 časova, ali je rezervistima trebalo oko dva sata da se okupe, opreme i krenu u akciju. Stigli su na teren tek posle 17 časova, kada je već bilo četvoro mrtvih.

Dok se ne istraže odgovorni za sve propuste, sigurno je da će inauguracija predsednika Džoa Bajdena 20. januara biti znatno bolje obezbeđena.