Povratak u varvarstvo u Venecueli

Velika je greška verovati da je izlazak iz varvarstva i dolazak u civilizaciju sudbonosan i neizbežan proces. Najbolji pokazatelj da narodi takođe mogu da se vrate iz civilizacije u varvarstvo jeste upravo to što se dešava u Venecueli

0
Foto: Profimedia

Drugi čovek Venecuele, Diosdado Kabeljo, gnevan što je, zbog vrtoglave inflacije koja se obrušila na njegovu domovinu, bolivar nestao iz prometa, pa stanovnici Venecuele kupuju i prodaju samo u dolarima, pozvao je svoje zemljake da pribegnu “trampi” kako bi za sva vremena proterali imperijalističku valutu.

Sasvim sigurno ga nesrećni Venecuelanci neće poslušati, jer dolarizacija tržišta nije besplatan čin niti slobodna volja, kao što smatra lider čavista, već jedini način da stanovnici te države spoznaju istinsku vrednost stvari u zemlji gde nacionalna valuta svakog trenutka devalvira zbog zastrašujuće stope inflacije — najviše na svetu — do koje su Venecuelu doveli njeni neodgovorni rukovodioci, višestruko uvećavajući javnu potrošnju i štampajući novac bez pokrića. Kabeljova aluzija na trampu jasan je pokazatelj povratka u varvarstvo u kojem Venecuela živi od kada je, činom kolektivnog slepila, venecuelanski narod doveo komandanta Čavesa na vlast.

Trampa je najprimitivniji oblik trgovine odnosno razmene koju su obavljali naši daleki preci, a neki mislioci, poput Hajeka, smatraju je prvim korakom pećinskih ljudi ka civilizaciji. Dakako, trgovanje je mnogo civilizovanije od međusobnog ubijanja od batina, što su plemena do tada radila, ali meni se čini da se odlučujući čin deanimalizacije ljudskog bića dogodio pre trgovine, kada su se naši davni preci okupljali u primitivnim pećinama, oko vatre, da pričaju jedni drugima priče. Ta maštanja su ih izmeštala iz straha u kojem su živeli, straha od divljih zveri, udara groma i najgorih predatora, drugih plemena. Maštarije su im budile iluziju i nagon za boljim životom od onog koji su živeli, i možda je odatle potekao prvi podsticaj ka napretku koji će nas, mnogo vekova kasnije, odvesti do zvezda.

Na tom dugom putovanju, trgovina je odigrala glavnu ulogu i ona je umnogome zaslužna za ljudski napredak. Međutim, velika je greška verovati da je izlazak iz varvarstva i dolazak u civilizaciju sudbonosan i neizbežan proces. Najbolji pokazatelj da narodi takođe mogu da se vrate iz civilizacije u varvarstvo jeste upravo to što se dešava u Venecueli. Ona je, s obzirom na svoje potencijale, jedna od najbogatijih zemalja na svetu, i kada sam bio mali milioni ljudi su odlazili tamo u potragu za poslom, da bi napravili neki radni dogovor ili se izborili za svoju šansu. To je, takođe, bila zemlja koja je naizgled ostavila za sobom vojne diktature, tu veliku kugu tadašnje Latinske Amerike. Istini za volju, venecuelanska demokratija je bila nesavršena (uostalom, sve su takve), ali uprkos tome, zemlja je polako ali sigurno napredovala. Demagogija, populizam i socijalizam, vrlo bliski rođaci, unazadili su je varvarstvom koje nema premca u istoriji Latinske Amerike, pa čak ni u svetu. To što je Venecuela uradila sa “socijalizmom XXI veka” jedna je od najgorih kataklizmi u istoriji. Pritom ne mislim samo na preko četiri miliona Venecuelanaca koji su pobegli iz zemlje da ne bi umrli od gladi, već i na brojne pljačke kojima se, tobožnjom revolucijom, obogatila šačica vojnika i čavističkih vođa, čija su gigantska bogatstva “nestala” i sada su zbrinuta u nekoj od kapitalističkih zemalja koje Maduro, Kabeljo i kompanija svakodnevno prozivaju.

Poslednje vesti o Venecueli koje su objavljene u Evropi pokazuju da varvarizacija te zemlje poprima frenetičan ritam. Organizacije za ljudska prava izjavljuju da je režim priznao 501 političkog zatvorenika.


Ceo tekst čitajte u novom, jubilarnom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. septembra

Svi