Bila je nedelja, osam sati ujutru, ali tačno pre pet dana, bio je ponedeljak kada se Fric vratio iz Beča, nakon što je iznenađujuće uspešno asistirao Kinezu Liju u izvođenju poslednjeg performansa, posle kojeg je nestao u nepoznatom pravcu, ako taj pravac uopšte postoji osim što se u jeftinoj literaturi obilato koristi. Otključao je vrata i ušao u trpezariju, i izvalio se odmah na kauč. Osim njega, nije više bilo nikoga, svi su otišli, ostao je sam. Fric, dabome. Zurio je u plafon, gde drugo. Kroz prozor nije smeo ni da pogleda, ali o tome ćemo kasnije. Dakle, Dobrila se odselila i sad je živela u Rajnfeldenu, u Švajcarskoj, sa komšijom Profesorom filozofije, u skladnom i ugovorenom braku, želela je Dobrila da nekome nešto dobro učini i smatrala je da je Profesor to zaslužio, da dobije švajcarsko državljanstvo i barem poslednje godine života provede negde u inostranstvu, u mirnom i tihom okruženju. Stanovali su u istoj ulici u kojoj je i Mate živeo, na Obertorplatzu, ali nisu se viđali, Mate ih je izbegavao koliko je mogao, ali je redovno slao poruke Fricu na mobilni, ponekad i sa fotografijom na kojoj bi se videli Dobrila i Profesor tajno uslikani, kako piju kafu u bašti hotela „Schiff am Rhein“, ili „Brod na reci“, u Marktgasse, i gledaju reku Rajnu, logično, a ispod bi napisao: „Evo ti je bivša žena sa komšijom, šta ja znam, čini mi se da uživa otkako te je napustila.“ Poslao mu je i tajno usnimljeni snimak kako Dobrila i Profesor, kasno uveče, izlaze iz restorana „Gambrinus“ nakon večere, zalivene sa nekoliko čaša vina, i uz pesmu odlaze kući, i dole je Mate napisao: „Ne bih ništa da sugerišem, ali ako je ovo ugovoreni brak, onda ja ne znam, nisam pametan.“ Fric na te poruke nije odgovarao, i nastavio bi da zuri u plafon.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 17. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 692Nedeljnik 692
Tagovi
