Gotovo da nema nijednog politikologa, analitičara ili geostrategijskog stručnjaka koji ne navodi Kinu u svetlu trećeg pola savremene planetarne situacije.
Unisono se Peking stavlja u istu ravan s Moskvom i Vašingtonom. Odveć površno i ishitreno, primetio bih.
Apostrofira se, uglavnom, kineski ekonomskofinansijski upliv u mnoge zemlje sveta, njihova populaciona brojnost, tehnološka unapređenost i aspiracija prema Tajvanu.
Utisak je, međutim, da sa ovim trouglom supersila ima nekoliko problema. Ako ne problema, nepoznatih svakako.
Evo argumentacije.
Istorijski gledano, u modernom razdoblju, pa i pre toga, Kina nije igrala ulogu države sa ekspanzionističkim pretenzijama. Naprotiv, moglo bi se tvrditi da Kini takva politika, u najmanju ruku, nije osobena.
Kinu, u modernosti i predmodernosti, nismo videli na bojnom polju kao osvajača.
Ona je ta koja je bila osvajana, okupirana i podvođena pod tuđinsku vladavinu. cela ili svojim najbitnijim delom. Ovde dolazimo do činioca na Dalekom istoku koji se prečesto prenebregava. Gubi iz vida. Zaboravlja i ignoriše.
Japan.
Ergo, na tom komadu zemaljske lopte nema jedne dominantne sile, nego dve.
Ekonomski, Japan je stabilniji i efikasniji od Kine. Njegova privreda je na zdravijim temeljima sazdana. U vojnom smislu, Japanci su, verovatno, najbolji vojnici u regionu.
U pogledu ekspanzionizma, to je srednje ime i Japana i Japanaca. Premda ih je deset puta manje od Kineza, nipošto se ne smeju potcenjivati. Pogotovu ako se u vidu ima američka potpora u vojno-bezbednosnom smislu.
Svaka rezolutna akcija Kine u tamošnjem, dalekoistočnom području, naišla bi na rezolutnu reakciju Japana. Kako god, ne bi se moglo reći da Kina, u svom okruženju, ima odrešene ruke. U širem prostoru, ne zapaža se kineska znatna zainteresovanost za teritorijalnom kontrolom.
U krajnjoj liniji, japanci su vladali Kinom, Kinezi nisu Japanom. Ovo kazano ne znači da je kinesko prisustvo u međunarodnoj konstelaciji nebitno. Međutim, čini se kao da je bitnije „kome će se Kina privoleti carstvu“ no što će ona samostalno biti prelomni faktor.
Kome god se „privoli carstvu“, taj će s njom uz svoj bok osigurati nedostižnu, i po svemu prelomnu, prednost.
Ne treba, uz to, zanemariti bliskost moskovskog i pekinškog režima, ali ni kinesko-američku investiciono-proizvodnu međuzavisnost.
Kina nikad i nikom nije bila hegemon. Sjedinjene Američke Države i Rusija jesu. I te kako. To je fundamentalna razlika.
Fakat je da se svet uskovitlao. Fakat je da se poznate koordinate međunarodnih odnosa dramatično menjaju. Fakat je i to da su budući događaji nepredvidljivi, a potresi potencijalno tektonski.
***
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 29. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
