“Postoji prava istina o smrti Miloševića i Đinđića”, “truju nas virusima”, “svetske sile hoće da unište Srbiju”…: Ne, teorije zavera nisu svojstvene samo Srbima

4
Fotografije Profimedija

Jedno istraživanje studenata beogradskog FPN-a ponovo je aktuelizovalo temu teorija zavera kod Srba.

Ovo istraživanje na uzorku od 1.150 punoletnih građana Srbije pokazalo je da postoji visok stepen verovanja da velike svetske sile kriju pravu istinu o vanzemaljcima, da se krije istina o smrti Miloševića i Đinđića, da se virusi namerno izazivaju kako bi se ugrozili određeni narodi…

Prema ovom istraživanju, na skali od 0 do 1 (gde 0 znači da se ne veruje uopšte, a 1 da se veruje u potpunosti), dobijen je prosek od 0,6.

Teorije zavera se uglavnom rađaju u vremenima nesigurnosti i straha: nakon terorističkih napada, tokom finansijskih kriza, teških epidemija i nakon prirodnih katastrofa

Recimo, više od 70 odsto ispitanika smatra da se pojedini virusi namerno izazivaju kako bi se ugrozili životi određenih naroda ili grupa.

Čak 40 odsto ispitanika smatra da moćne države kriju pravu istinu o vanzemaljcima od običnih građana, dok blizu 65 odsto ispitanika navodi da države često same ubijaju svoje građane koje smatraju nepoželjnim. Više od 55 odsto ispitanika smatra da Zoran Đinđić i Slobodan Milošević nisu umrli na način na koji je to javnosti predstavljeno, a oko 50 odsto učesnika istraživanja smatra da je prikriveni cilj Jugoslavije bio da se uništi Srbija, kao i da postoji svetska zavera protiv Srba i Srbije.

Međutim, teorije zavere nisu specifičnost naroda na ovim prostorima.

Svojevremeno je u časopisu Primenjena kognitivna psihologija objavljena studija koja pokazuje da je reč o univerzalnoj ljudskoj sklonosti, koja se u određenim slučajevima aktivira.

Jan-Vilijem Prohojen,profesor socijalne i organizacione psihologije na Univerzitetu u Amsterdamu, šest godina je izučavao teorije zavera i ljude koji veruju u njih.

“Kada sam otpočeo istraživanje, prvo zapanjujuće saznanje je bilo koliko zapravo ima ljudi koji veruju u teorije zavere”, objasnio je on.

Ispostavilo se da sve teorije zavera, od NLO letelica, preko lažiranog sletanja na Mesec i verovanja u reptile koji vladaju svetom, imaju nešto zajedničko – ljudi koji u njih veruju osećaju manjak kontrole nad životom.

Teorije zavera se uglavnom rađaju u vremenima nesigurnosti i straha: nakon terorističkih napada, tokom finansijskih kriza, teških epidemija i nakon prirodnih katastrofa.

Objavljena istraživanja ukazuju na to da, onda kada ljudi osećaju gubitak tla pod nogama, pokušavaju sami da dokuče uzroke neizvesnih situacija. “Asocijativni niz tako ihvodi do izvlačenja zaključaka kroz povezivanje tačaka koje uopšte ne moraju biti povezane u realnosti”, objasnio je Jan-Vilijem Prohojen.

Zajedno sa svojim timom, ovaj profesor dokazao je i obrnuti proces: osećaj sigurnosti i kontrole funkcioniše kao odbrambeni mehanizam za teorije zavera. U jednom od eksperimenata, 119 ispitanika podeljena su u dve grupe. Jednu grupu su psiholozi naveli da se priseti trenutaka koji ih asociraju na nesigurnost, dok su druge podstakli da se prisete momenata u kojima su imali kontrolu nad svojim životom. Ljudi iz prve grupe osećali su se nemoćno, dok su drugi bili sigurni.

Nakon toga, i jednima i drugima ispričana je priča o građevinskom projektu koji je nesrećnim slučajem uništio temelje kuća u Amsterdamu. Nije teško pogoditi koja grupa je verovala da iza svega stoji nekakva zavera gradskih vlasti Amsterdama…

4 KOMENTARA

  1. Sa gospodjom Gordanom se apsolutno slazem!.Ona je to ,na svoj visoko intelektualni nacin objasnila, ali nerazuman, za obicnog coveka, koji ne poseduje elokventnost i intelekt na tom stadijumu!

  2. Pa jedini sto su srbiju unistili su srpski politicari, i noko drugi.
    Ko je naredio srpskim üoliticarima da kradu zemlju?
    Sigurno ne zapad ili amerika.
    Nego sa njihovom bracom rusima.
    Po tome su braca.

  3. Tim gospodina Jana Vilijem Prohojem je u pravu,stim sto nije naglasio da je kod sveta koji nema dodirne tacke sa izvorom informacija inicijalna kapisla za tumacenje dostupnih informacija neka licna nerazjasnjena okolnost .Hocu reci da prosecno informisan pojedinac uvidja kroz razne medijske sadrzaje da je svetska politika pod velom tajnii,iz kompleksnosti dogadjaja i njihovih implikacija i to ne utice na neku paranoju,Ali ako u poslovnom ili nekom blizem okruzenju oseti dvosmislene postupke pocine da sumnja vise nego sto objektivna siuacija mozda nalaze i tada mu sira slika dobijanih infomacija izgleda manje pouzdana.Licno nemam problem sa pozadinom turbulentnih istorijskih desavanja sve dok nekom informacijom ne zagolicaju verodosojnost postojece sto smatram ocekivanom reakcijom na prook konfuznih tekstova.

Comments are closed.