Da li ste znali da je imejl skoro dve decenije stariji od veba? E-pošta se pojavila 1971. godine, dok je veb (World Wide Web) osmišljen tek 1989. Dakle, imejlovi su špartali internetom mnogo pre nego što se na njemu pojavio prvi veb-sajt.
Danas je posedovanje imejl adrese skoro podjednako podrazumevano kao posedovanje telefonskog broja, kako za pojedince, tako i za firme. Zato ne čudi rezultat RNIDS-ovog istraživanja iz januara ove godine da sa svim svojim kupcima, dobavljačima, partnerima… firme komuniciraju putem imejla, u čak 99,12% slučajeva.
Pritom, 15,6% preduzeća koristi imejl servise nekog od internet provajdera (Telekom, SBB, Beotel…), što sobom nosi određeni rizik. Internet provajder može da se ugasi, ili da ukine taj servis. A može, kao jedan naš veliki provajder, da u pet godina dvaput promeni domen na kom pruža svoju imejl uslugu i time, praktično, dvaput ugasi sve korisničke imejl adrese koje su bile kod njega. Zamislite da vam je na takvoj adresi sva poslovna komunikacija – sa bankama, državom, kupcima, dobavljačima… Da li se takav rizik isplati?
Besplatne imejl servise (Gmail, Hotmail, Yahoo) u poslovne svrhe koristi 34,3% domaćih preduzeća. Dobro ili loše? Lepo je što neko brine o tim imejlovima, ali je loše to što su, na kraju krajeva, to njihove imejl adrese, drugima date samo na korišćenje. To znači da pružalac usluga, kakav je Google, na primer, može u svakom trenutku da promeni uslove korišćenja svoje usluge, što može dovesti do toga da firma čak i ostane bez „svog“ imejla. Da li se takav rizik isplati ako je u pitanju poslovna imejl adresa kod koje prekid u komunikaciji od par dana (da ne pominjemo trajni prekid) može biti poguban po firmu?
Adresu e-pošte na vlastitom domenu ima 49,2% naših preduzeća (69% njih koristi .rs domen). Korišćenjem vlastitog domena, preduzeća dobijaju punu kontrolu i slobodu organizacije imejlova prema svojim potrebama. Ako imate adresu e-pošte u kojoj je iza znaka @ domen sa nazivom vaše firme (što nije slučaj kod besplatnih servisa), sa leve strane možete staviti imena i prezimena zaposlenih, imati različite imejl adrese po sektorima, po predstavništvima, za kontakt sa medijima, sa korisničkom podrškom itd. Osim što je ovakvo rešenje funkcionalnije, na taj način se komunicira i ozbiljnost firme. Istraživanje koje je u oktobru 2021. sproveo RNIDS kaže da 79% internet korisnika više veruje preduzeću koje koristi imejl adresu na domenu firme nego onom koje koristi besplatne imejl adrese. Dakle, kad koriste svoj domen, firme grade kredibilitet i poverenje svojih kupaca.
Ali, koliko firmi zaista koristi svoj domen? Zanimljive odgovore je dala analiza naših 1.000 veb-prodavnica koje je RNIDS sproveo krajem prošle i početkom ove godine. Analizom domena na kojima su veb-prodavnice, došlo se do podatka da je u 21,6% slučajeva domen registrovan na fizičko lice, ne na firmu. Daljom analizom je utvrđeno da je, od svih domena koji su registrovani na firme, 8% domena registrovano na firmu koja na sajtu nije naznačena kao vlasnik veb-prodavnice (postoji mogućnost da su agencije, koje su pravile sajtove, registrovale i domene, ali ne na klijente, već na sebe). Dakle, samo 66% veb-prodavnica je zaista na domenu firme koja je vlasnik te prodavnice. Ostale firme razvijaju svoje poslovanje na tuđim domenima, nesvesne te činjenice.
Problem je u percepciji domena. Naime, često se mešaju cena i vrednost – ako je nešto skuplje, više i vredi. Iz te perspektive domen je hendikepiran, jer se plaća par desetina evra godišnje, nije skup. Stoga ga privrednici ne vide kao vredan poslovni resurs, što on svakako jeste, i ne obraćaju pažnju na njega. Automobil, na primer, košta nekoliko desetina hiljada evra i zbog toga se smatra vrednim, iako je, najčešće, samo prevozno sredstvo. S druge strane, domen služi da se na njemu razvije celokupno onlajn poslovanje, koje može narasti do neslućenih granica. Google, Facebook, Amazon… svi su se oni razvili na nekom domenu – kolika je vrednost tih domena? Zato domen treba tretirati kao vredan poslovni resurs. Uprkos ceni.
Tagovi
