Popović: Ako želite da ste u vrhu svetske nauke, to ne može da se radi amaterski

0
FOTO TANJUG/ TANJA VALIC

Na funkciji rektora Beogradskog univerziteta Ivanka Popović biće još samo nekoliko dana. Od prvog oktobra, zameniće je Vladan Đokić – dekan Arhitektonskog fakulteta. Nekoliko stvari je obeležilo mandat odlazeće rektorke, o čemu je govorila u intervjuu za N1.

Tokom letnje pauze stigla je informacija da je Beogradski univerzitet ispao sa Šangajske liste 500 najboljih univerziteta. Tada je rekla da je to očekivano i da druge zemlje ulažu više. Na pitanje šta je problem pa Srbija ne ulaže dovoljno, Popović je u intervjuu za N1 rekla:

„Mi smo se našli na tom 501 mestu koje ima simboličan značaj, znači tu smo, ali taj trend klizanja će se nastaviti – ovo je pitanje jedne dugoročne politike finansiranja i ulaganja u infrastrukturu koja bi poboljšala uslove rada za naše istraživače i to je pitanje državne politike i usvajanja onoga što je napisano u našim strategijama razvoja nauke i ja se nadam da će država biti dosledna u poštovanju nove strategije koju je donela“

Šta je neophodno da bi Srbija ponovo napredovala na toj listi?

„I druge države jako mnogo ulažu u nauku i to je pitanje ne sad samo broja objavljenih radova koje je neko kvantitativno merilo, nego i uticaja koji ti radovi imaju na naučnu zajednicu. Vi morate, ako želite da budete u vrhu svetske nauke, da se bavite temama koje su zaista od ključnog interesa za naučnu zajednicu i to ne može da se radi amaterski. To mora da se radi promišljeno i sa jednom dugoročnom stategijom i sa dugoročnim stabilnim finansiranjem – tu nema čarobnog štapića, nema drugog rešenja i zahteva jednu veliku posvećenost i doslednost“, kaže Ivanka Popović.

Medicinski fakultet je uveo kovid propusnice – kako joj to izgleda i da li to može da zaživi na nekim drugim fakultetima, kaže:

„Mislim da je potpuno prirodno da je Medicinski fakultet, kao fakultet koji obrazuje stručnjake iz oblasti medicine, pozvan da na taj način postavi svoje uslove rada. Mislim da je to jedan pozitivan primer, nadam se i da će drugi fakulteti, da bi unapredili svoj rad, postaviti neka pravila koja će olakšati da studenti borave na fakultetu, jer u krajnjoj liniji ovo je uvek jedno pitanje solidarnosti – da se omogući da većini bude dobro, a da ne izlazimo u susret samo pojedinačnim nekim stavovima ili razmatranjima, jer pravo pojedinca ne može da nadjača u ovoj situaciji kolektivno pravo da se može izvoditi nastava u bezbednim uslovima i da se smanji mogućnost zaraze“.

Ministar prosvete Branko Ružić je najavio da će akademska godina početi himnom – Bože pravde, šta mislite o tome, kaže da se svake godine na svim fakultetima se organizuju svečanosti za brucoše za početak školske godine, kada se intoniraju već u zavisnosti od fakulteta studentska himna Gaudeamus Igitur i državna himna.

“To je sloboda fakulteta da izabere kako će to raditi. Nije mi poznato da je u svetu uobičajeno da se na svakom prvom času na svakom fakultetu organizuje intoniranje himne, ali ako je tako odlučilo Ministarstvo prosvete, naravno, fakulteti će to ispoštovati. Iako, moram da kažem da mislim da jedan takav gest nužno ne povećava osećaj pripadnosti jednoj državi, nego da se to postiže na druge načine“.

 Kada je doneta odluka da će je zameniti Đokić, deo akademske javnosti je izrazio bojazan da će stvari krenuti na gore i da nneim odlaskom Univerzitet gubi mnogo. Kako je razumela te reakcije, kaže:

„Senat je svojim izjašnjavanjem mene predložio kao kandidata sa najviše glasova, Savet Univerziteta je izglasao gospodina Đokića, ja mu želim sve najbolje u njegovom mandatu, a sad mislim da akademska zajednica treba da razmisli kako i na koji način će delegirati članove u svoja tela i kako će se dalje postaviti i da li to doživljava kao jednu promenu statusa autonomije Univerziteta ili ne“.