Nekoliko deceija nakon što je hrapavi glas Kurta Kobejna izvukao generaciju X iz njihovih soba i odveo u klubove Sijetla, pokojni frontmen Nirvane, čija se 25. godišnjica smrti obeležava danas, i dalje je uzor mladima i nesrećnima širom sveta.

Danas se obeležava četvrt veka otkad je pionir „grandža“ oduzeo sebi život u 27. godini, pridruživši se tako neslavnom klubu onih koji su takođe preminuli u toj dobi, poput Džimija Hendriksa, Džensi Džoplin, Džima Morisona, Brajana Džonsa ili, novijeg datuma, Ejmi Vajnhaus.

Kobejnov bivši menadžer Deni Goldberg je povodom godišnjice objavio knjigu o njemu, poručivši kako je napokon spreman javno da se osvrne na ostavštinu zagonetnog muzičara.

Goldberg ga se seća kao avangardnog umetnika čiji su britki humor i humanost sijali u njegovom dubokom malodušju.

„Njegova medijska slika postala je pomalo iskrivljena i nesrazmerno usredsređena na njegovu smrt, umesto na život i umetnost“, smatra Goldberg.

„Bio je pevač neverovatnog duha. Njegov glas prenosio je ranjivost i intimnost, a to je retkost“, rekao je za AFP, čiji su tekst preneli svetski mediji.

„Postao je neko ko je pomagao ljudima da se manje osećaju kao čudaci i budu manje usamljeni“.

Ta empatična karakteristika osigurala je da je Kobejnova muzika i danas relevantna, smatra Goldberg. Odnosi se to i na današnje tinejdžere svetovima udaljene od kišnog pacifičkog severozapada formativnih godina Nirvaninog frontmena.

Univerzalnost njegove poruke je razlog za to što se od Toleda do Tokija i dalje mogu videti majice sa slavnim logom benda, ‘smajlija’ s precrtanim očima i isplaženim jezikom.

„On je jedan od nekolicine umetnika čiji rad putuje kroz vreme“, ističe Goldberg.

Odrastao u šumovitom Aberdinu, dva sata zapadno od Sijetla, Kobejn se objavom „Neverminda“, drugog od tri studijska albuma Nirvane, preko noći pretvorio u boga roka.

„Nevermindom“ je Nirvana lansirana na muzikčki vrh i stvoren je kult Kurta Kobejna.

Goldberg je Kobejna upoznao 1990. kad je Nirvana tek počinjala i nadala se da će uspeti sa svojom jedinstvenom mešavinom panka, metala i melodijama nadahnutim Beatlesima.

S „Nevermindom“ im je to pošlo za rukom. Album je postao jedan od najuspešnijih svih vremena, sa 30 miliona primeraka prodatih širom sveta. Majkl Džekson svrgnut je preko noći s vrha američkih top lista, a Nirvana postaje grupa koja je promenila smer pop kulture, inspirirala druge muzičare, modu i etos.

U tri i po godine koliko je sarađivao s Kobejnom, Goldberg je svedočio spektakularnom usponu Nirvane. Bio je uz njega u vreme njegove tople, ali burne veze s muzičarkom Kartni Lav i rođenja kćeri Frensis Bin, danas 26-godišnjakinje.


„Nevermindom“ je Nirvana lansirana na muzikčki vrh i stvoren je kult Kurta Kobejna

Bio je i svedok intervencija kojim se Kobejn hteo odvratiti od heroina.

Njegova smrt, kojom je nestao jedinstven glas, bolan kao i njegovo oproštajno pismo, šokirala je svet.

„Više nemam strasti, pa zapamtite, bolje je izgoreti nego se ugasiti“, napisao je, citirajući stih Nila Janga iz pesme „My My, Hey Hey“.

Vest o samoubistvu snažno je pogodila Goldberga koji se tek nedavno uspeo da se pomiri s tom činjenicom.

„Dugo vremena to mi je bilo prebolno“, kazao je.

„Nedostaje mi, i dalje ga volim. Ali drago mi je da sam ga uopšte poznavao“, rekao je.

Bivši menadžer Nirvane, kojeg je Kobejn zvao „drugim ocem“, naglašava kako se iza drogiranja i depresije skrivao muzički genije.

Goldberg veruje da je Kobejnov imidž „odrpanka“ odvraćao pažnju s njegovog impresivnog intelekta.

Naglašava i da se Kobejn borio za ženska prava i pomogao u „redefiniciji muškosti“ unutar muzičkog sveta.

„Znao je biti veoma moćan i harizmatičan, a u isto vreme osećajan i brižan. To je bio otklon od tadašnjeg pravoverja u roku“.

U svojim memoarima Goldberg se priseća nastupa u Argentini koji je Kobejna razljutio jer je publika izviždala žensku predgrupu Calamity Jane.

Frontmen Nirvane osvetio se tako što je odbio da svira njihov najveći hit „Smells Like Teen Spirit“.

„Niste zaslužili da vam to sviramo“, rekao je tada Kobejn.

„Bio je predan feminističkom idealu i poštovanju prema svima“, ističe Goldberg i dodaje kako je Kobejn podržavao i prava homoseksaulaca.

„Imao je istinski drugačiju viziju šta to znači biti rok zvezda“.

Bivši menadžer je odbio da nagađa kako bi izgledao muzičarev put da je ostao živ, ali siguran je da bi i dalje bio inovativan jer je stalno evoluirao i „nije kopirao samoga sebe“.

„Samo se nadam da bi, štagod on radio, imao priliku da se družim s njim“, zaključio je Goldberg.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.