Poljski seljaci već nedeljama protestuju protiv „Evropskog zelenog plana“ i uvoza ukrajinskog žita. Najveće okupljanje održano je ovog utorka u Varšavi. Za to vreme, stručnjaci za krizu ne krive Ukrajinu – nego Rusiju.
Oko 10.000 poljoprivrednika je ovog utorka (27. februar) u Varšavi protestovalo protiv agrarne politike Evropske unije i uvoza jeftinih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. To je bio vrhunac višenedeljnih protesta tokom kojih su širom zemlje bile blokirane saobraćajnice i prelazi na poljsko-ukrajinskoj granici. Neko vreme su bili blokirani i auto-put koja vodi prema Nemačkoj, kao i granica sa Slovačkom.
„Evropski zeleni plan“ – „levičarska izmišljotina“?
„Imamo tri zahteva: ’Evropski zeleni plan’ mora da se ukine, granica da se zatvori za žito iz Ukrajine i niko ne treba da se meša u to kako mi držimo životinje“, naveo je kao glavne ciljeve Ščepan Vojcik, jedan od organizatora protesta.
„Evropski zeleni plan“ (Green Deal) je paket reformi Evropske unije pomoću kojeg bi ona do 2050. godine trebalo da postane „klimatski neutralna“. Za poljoprivrednike to znači prelazak na ekološke mere – što, recimo, podrazumeva i zabranu određenih vrsta đubriva i pesticida. Vojcik je te reforme EU nazvao „levičarskom izmišljotinom“.
Protest u Varšavi organizovao je širok spektar udruženja i sindikata, a priključili su mu se i lovci i rudari. Demonstranti su marširali do sedišta vlade u centru grada i zbog toga je javni prevoz na nekoliko sati bio obustavljen.
Tuskova vlada ozbiljno shvata prosvjede
Bes i strah su mnoge ljude izveli na ulicu. „Bez nas poljoprivrednika bićete gladni, goli i trezni“, pisalo je na jednom od transparenata. U izjavi za lokalne medije jedan ulesnik je rekao da su seljaci veoma zabrinuti za sudbinu svojih imanja.
Poljska vlada je proteste shvatila veoma ozbiljno, mada oni dolaze u prilično nepovoljnom trenutku. Koaliciji levog centra s Donaldom Tuskom na čelu, koja je na vlasti tek dva meseca, u stvari je potreban mir kako bi do kraja sprovela proces preuzimanja vlasti od prethodne, nacionalno-konzervativne vlade.
Predsednik Parlamenta Šimon Holovnija i šef kabineta premijera Jan Grabijec primili su delegaciju demonstranata. Premijer Tusk je bio u Pragu, gde je učestvovao na sastanku na vrhu Višegradske grupe – ali je dao verbalnu podršku poljoprivrednicima.
„Ne možemo seljake da ostavimo na cedilu“, rekao je Tusk. On je podsetio da su „Evropski zeleni plan“ i bescarinski uvoz ukrajinskog žita uvedeni skoro istovremeno. „Pojedine odredbe agrarne politike EU teško je sprovesti, a tu pre svega mislim na malei srednja seoska domaćinstva“, naglasio je premijer. Dodao je i ocenu da poljski poljoprivrednici nemaju šanse protiv jeftinog uvoza žita iz Ukrajine. „Moramo da zaštitimo poljsko, ali i tržište EU“, rekao je Tusk.
Da li EU treba da otkupi višak žita?
Poljski ministar poljoprivrede Česlav Sjekijerski izjavio je da se u skladištima u Poljskoj nalazi još devet milijuna tona žita od prošle godine, a u čitavoj EU skladišti se višak od ukupno 28 miliona tona. On predlaže da Brisel to žito otkupi i u okviru humanitarne pomoći izveze u Afriku i Aziju.
Evropska unija je, nakon ruskog napada na Ukrajinu, ukinula carine na ukrajinske prehrambene proizvode kako bi pomogla njenom izvozu nakon blokade u Crnom moru. Poljski seljaci tvrde da je kod transporta veliki deo ukrajinskog žita namenjenog zemljama u Africi i Aziji ostao u Poljskoj, i da je to uticalo na smanjenje cene.
Da li je kriva Rusija?
Jedno je jasno: cena pšenice je na svetskoj berzi snažno pala. Ekspertkinja za agrar Kristina Nažkovska u tekstu objavljenom u dnevnom listu „Gazeta viborča“ napisala da je cena pšenice na svetskim burzama od početka ruske agresije na Ukrajinu pre dve godine pala sa oko 350, na 200 evra. U Poljskoj je pšenica još jeftinija: tona košta oko 160 evra.
Ali, eksperti kao glavnog krivca ne vide Ukrajinu. Rusija je, naime, najveći proizvođač pšenice na svetu i preplavila je svetsko tržište jeftinim žitom nakon dve dobre žetve. Osim toga, Moskva je ukrala i preprodala ukrajinsko žito sa okupiranih područja. Zato Nažkovska upozorava: čak i kada bi se granica sa Ukrajinom potpuno zatvorila, cena žita u Poljskoj ne bi bila na nivou od pre rata.
Prema njenom mišljenju, poljska poljoprivreda ni ubuduće neće imati šanse protiv ukrajinske, jer prosečna veličina seoskog imanja u Poljskoj je 11 hektara, u Nemačkoj 60, a u Ukrajini – hiljadu hektara.
„Nismo dobili ništa konkretno. Ništa nije razjašnjeno“, poručio je Ščepan Vojcik, predstavnik seljaka koji protestuju, nakon što je izašao sa sastanka u zgradi vlade. „Mi smo priterani do zida. I nećemo napustiti barikade“, naglasio je. Poljska vlada je obećala da će do 7. marta izneti predlog za rešenje krize. Ali, seljaci ne žele toliko dugo da čekaju. „Vraćamo se u Varšavu već 6. marta“, najavio je Vojcik.
Tagovi
