“Političari su konstruktivniji kada kamera nema…”: Da li će sastanci vlasti i opozicije biti otvoreni za javnost?

0
Foto: Profimedia

Da li bi mediji trebalo da prisustvuju sastancima opozicije i vlasti, polemika je koja ne jenjava od prvog takvog susreta koji je prošle nedelje održan na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i koji je bio zatvoren za javnost – jer, takva su pravila dogovorena.

Okrugli sto, na kojem bi prema najavama do kraja meseca još dva puta trebalo da se pojave predstavnici vlasti i opozicije, održava se po “Četam haus” pravilima, što znači da se na “zatvorenom forumu razgovara sa onima koji donose odluke, ali da se izrečeno kasnije ne iznosi u javnost”.

Zašto? Da bi, kako se tvrdilo, razgovor bio što konstruktivniji i kako bi se izbegla partijska nadgornjavanja usred razgovora o institucioanlnim pitanjima.

Međutim, vest o susretu vlasti i opozicije izazvao je veliku pažnju medija s obzirom na to da ovakva vrsta dijaloga dolazi posle dužeg vremena tenzija između ova dva politička pola, a interes javnosti bio je utoliko veći s obzirom na to da se na okruglom stolu razgovaralo o izbornim uslovima pred izbornu 2020. godinu.

Jedan od učesnika prvog sastanka, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas obavestio je pismom Fondaciju za otvoreno društvo, organizatora okruglih stolova o izbornim uslovima na FPN-u, da ubuduće neće učestvovati na ovim sastancima ukoliko oni budu održavani iza zatvorenih vrata.

Đilas je u pismu naveo da je prihvatio učešće na okruglom stolu na Fakultetu političkih naka, i pored svog ranije javno iznetog stava da je opozicija već trebalo da saopšti da će bojkotovati izbore, smatrajući svojom obavezom da učini sve što je u njegovoj moći da se smanje tenzije koje postoje u društvu.

“Prihvatio sam da sedim sa ljudima koji su me stotine ihiljade puta optužili da sam kriminalac, lopov, fašista, nasilnik, sa ljudima koji svakog dana učestvuju u hajci na mene, zbog čega posledice trpim ne samo ja, već imoja deca i prijatelji. Prešao sam preko toga što niste obavestili javnost o skupu koji se održava na fakultetu i na kome učestvuje pedesetak ljudi, te je veliki deo javnosti zaključio da je u pitanju tajni skup na kome je opozicija odustala od zahteva definisanih tokom osmomesečnih građanskih protesta”, naveo je Đilas i podsetio da je prihvatio pravilo koje je predložio organizator – da se o tome ko je šta govorio ne iznosi u javnost.

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević potom je izjavio da postoji mogućnost da se otvori uvodni deo budućih sastanaka, kao i da nakon sastanka učesnici daju izjave medijima, ali da će se o tome konsultovati sa ostalim organizatorima sastanaka.

“Zbog zaista uzavrele atmosfere mislimo da ovaj centralni deo u kome se razgovara o predlozima civilnog društva i gde se razgovara o konkretnim pitanjima koja će izneti organizacije civilnog društva ne bi trebalo da bude otvoren za medije i da na neki način privuče neke izjave koje bi bile više namenjene medijima a manje dijalogu”, rekao je Antonijević za N1.

Da su političari konstruktivniji kada kamera nema, smatra izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenjujući da bi bilo bolje ukoliko bi se većina učesnika sastanaka vlasti i opozicije saglasila da se ti sastanci održavaju bez prisustva medija.

“Političari su mnogo konstruktivniji kada nema kamera, ali bi mediji mogli da budu prisutni tokom uvodne reči”, rekao je Klačar na TV Prva.

Na predstojećem sastanku vlasti i opozicije neke od tema razgovora mogle bi da budu, kako su najavili organizatori, finansiranje kampanje, pristup medijima, birački spisak i izborna administracija, kao i obezbeđivanje biračkog prava svim građanima.

Ovakav dijalog bi, kako su saopštili organizatori, na duži rok mogao da doprinese trajnom otklanjanju problema u izbornom sistemu kroz sveobuhvatnu reformu i uspostavljanje njegovog integriteta.