“Policajci u civilu prilaze Andriću na plaži, legitimišu ga i odvode u zatvor…”

0
AFP / AFP / Profimedia

U vreme kad Andrić počinje da studira, a to je oktobar 1912, Balkanom počinje da vlada bog rata, Mars, onaj koji je krstio mesec mart. Osmog oktobra 1912. godine, članice Balkanskog saveza – Bugarska, Grčka, Srbija i Crna Gora – dogovorno i koordinisano napadaju Osmansko carstvo. Taj rat koji će istorija kasnije krstiti kao Prvi balkanski trajaće do kraja maja naredne godine, a u romanu “Na Drini ćuprija“ Andrić će desetlećima kasnije opisati kako su na njega reagovali višegradski muslimani…

***

Andrić tih dana i meseci studira, ali je sve vreme svestan stanja na terenu. Raspoloženje mu je puno mladalačkog besa i neke neobične gorčine. Najbolji trag njegovog tadašnjeg stanja duha su pisma koja piše prijatelju Vojmiru Durbešiću. Iz njih izbija odbojnost prema Zagrebu i Hrvatskoj. Ni sa zdravljem ne stoji najbolje. Hteo bi da studije nastavi negde drugde.

S jeseni 1913. godine, odlazi u Beč. Cimer je upravo s Durbešićem. Žive u ulici Severingase u Devetom becirku. Sigmund Frojd živi i radi na samo desetak minuta šetnje udaljenoj adresi u ulici Bergase. Beč mu prija više nego Zagreb, ali ni tamo se ne zadržava više od nekoliko meseci. Hteo bi da studira u nekoj slovenskoj zemlji, po mogućnosti u Rusiji. Do Rusije neće stići, ali hoće do Poljske, do Krakova, gde se upisuje na Jagelonski univerzitet u aprilu 1914.

Imajući u vidu da u Poljskoj neće provesti ni puna tri meseca, uticaj koji će ova zemlja te njen jezik i kultura ostaviti na njega je neobično veliki. Naročito mu se dopadaju Poljakinje. Prilično je izvesno da je jedna Poljakinja – igrom slučaja rođena u Banjoj Luci – bila model za čuveni lik Jelene, “žene koje nema“. Zavodljivo je razmišljati “šta bi bilo, kad bi bilo“, kako bi se Andrićev život odvijao da je u Poljskoj ostao duže. Sudbina je, međutim, drukčije htela. Tog dvadesetog i osmog juna 1914, Andrić se zatekao u pozorištu kad je iz Sarajeva stigla vest koja je potresla svet. Ubijen je nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova morganatska supruga Sofija. Ne časeći ni časa, u “strašnoj hitnji“, kako će sam da napiše, Andrić napušta Krakov i kreće put juga. Preko Beča i Zagreba, doći će u Split. To je onaj interval između Sarajevskog atentata i početka rata, odnosno najpre konflagracije između Austrougarske i Srbije, a odmah zatim i svetskog sukoba. Andrić se kasnije tih dana sećao kao lepih, nalik na neku gozbu uoči kuge: “Kupao sam se, sunčao, puštao morski pijesak da mi mili kroz prste, šetao, jeo prvo grožđe, a znao sam da je to poslednji put, i sve sam to činio žudno i brzo, ali sa nekim mirom koji me je i samog začuđivao.“

Uhapšen je početkom avgusta. Policajci u civilu su mu prišli na plaži, legitimisali ga i odveli u zatvor. Gazdarica stana u kom je odsedao poslala mu je njegov oskudan prtljag, sa malo odeće i jednom jedinom knjigom – “Ili – Ili“ danskog filozofa Kjerkegora. U idućim mesecima, Andrić će je opsesivno iščitavati, a razni tumači njegovog opusa pronalaziće tragove Kjerkegorovog uticaja, naročito u Andrićevoj ranoj lirskoj prozi.

*Izvodi iz knjige Muharema Bazdulja “Ivo Andrić – Život u dvanaest meseci” koja se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika koji na kioske dolazi u četvrtak 3. juna

Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše novije istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.