„Ne posedujem podatak da li Sergej doručkuje uranijum, ali nije tajna da žestokom energijom i dalje tutnji kroz geografiju, karijeru i život.“ Ovo je rečenica iz predgovora Pece Popovića u Sergejevoj knjizi „Stovarište“.
Prva knjiga je zbirka iscepanih odlomaka iz života, kao „biografija“ o sebi, što bi rekao Vladislav Bajac.
U dogovoru za ovaj razgovor rekao mi je da pročitam „Stovarište“, ali nismo pričali o odlomcima knjige jer mu je bilo besmisleno da prepričava knjigu kao odgovore. Ali jesmo pričali o zanimljivim epizodama života tako da se neke rečenice mogu skladištiti u „Stovarište 2“.
Nesvakidašnje, ali na sasvim drugačiji način je bilo snimanje filma „Stršljen“ na Kosovu devedesetih godina?
To je bilo ludilo mozga i to snimanje je obezbedio Ljubiša Samardžić. U tom trenutku na Kosovu su ratna dejstva, a mi nemamo pojma o tome. Odlazimo sa specijalnom dozvolom i po dolasku shvatamo da je sve pusto. Ne čuje se ništa. Ali…
U kojim mestima ste bili?
Prizren, nekoliko noći. Velika Hoča, kod divnih domaćina, jedino srpsko selo, dečanski podrumi. Tu je bio jedan baš ludački incident. Trebalo je da idemo u Junik koji je u tom trenutku OVK utvrda. Tada Ibrahim Rugova izjavljuje: „Evo sad na Kosovu snimaju antialbanski film koji se zove „Ubistvo s predumišljajem“.
Pokojni Tika Arsić je tvrdio da je u Prištini video poternice za mnom. Tako da sam bio i na albanskoj poternici, a kasnije sam postao albanski Majkl Korleone.
Sergej Trifunović je za novi Nedeljnik pričao:
O odrastanju, provinciji, malim i velikim gradovima
O patriotizmu, srpstvu, suzama na Kosovu
O Americi i „bad guys from Serbia“
O Gagi, Žiki, Glogiju, Divcu, Željku, Cunetu, Jezdiću, Bregi
O rokenrolu i politici
O tome ko više ne želi (ili ne sme) da se slika s njim
Ceo (životni) intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
