Na novoj naslovnoj strani Nedeljnika možete videti koji Vas tekstovi očekuju kada zavirite u stranice, a potom i pročitati šta se to sve videlo ovog Vidovdana, leta 2025.
U tekstu na kom je radila gotovo polovina redakcije – takoreći plenum! – saznajte kako je studentski pokret prerastao u građansku neposlušnost, kako je izgledao protest, je li se podela na levo i desno našla kao prepreka ili znak za ujedinjenje.
“Propaganda je uoči Vidovdana tvrdila da studenti ‘spremaju nasilje i državni udar’, da ‘hoće da priznaju nezavisno Kosovo’ i da ‘hoće da priznaju genocid u Srebrenici’. I baš kad su pomislili da će im spin ovog puta uspeti, da je energija protesta pala, da su se ljudi razočarali, desilo se suprotno. Malo ko je poverovao u tumačenja, i ta, i ona koja su usledila nakon hapšenja studenata i demonstranata. Ljudi su, naprotiv, izašli na ulicu – iz dana u dan, iz noći u noć”, piše Nedeljnik.
VIDOVDANSKE PORUKE I POUKE
U opsežnoj analizi protesta održanog 28. juna, Zoran Panović razmatra višeslojnu simboliku Vidovdana u srpskoj političkoj istoriji, od atentata i ustava, do mitova i manipulacija. Tekst povezuje prošlost i sadašnjost, i otvara pitanje da li savremeni akteri razumeju ili samo koriste istorijske simbole za dnevnu politiku.
„Srbija živi na nekoliko političkih mitova: jedan je svakako doskora bila ‘kritična masa’, drugi je 6. oktobar, treći je – devedesete godine nisu nam uspele kako smo zamislili jer su falili Putin i Si Đinping, ili četvrti – da bi se NATO raspao da je ušao kopneno na Kosovo. Skup od 15. marta je demistifikovao mit o kritičnoj masi, koja sama po sebi nije presudna“, piše Panović.
FANTOMACANI NA ULICAMA
Beogradske ulice tokom i nakon Vidovdanskog protesta prelivale su se od crne, plave i zelene boje s jedne i neorganizovanog šarenila s druge strasne. Ipak boje su se pomešale i jasno razgraničile policijsku brutalnost i građansku neposlušnost u vidu improvizovanih barikada. Aleksandar Radić analizira dinamiku sukoba, prisustvo paravojnih struktura, manipulaciju vlasti i buđenje građanske neposlušnosti, pitajući se – ko zapravo destabilizuje Srbiju?
„Po uniformama i oznakama vidi se da su na zadatku sve što policija ima od beogradske Policijske brigade, Interventnih jedinica, žandara i nekih čudnih tetoviranih policajaca kakve do sada nismo viđali. Nova vremena donela su neke posebne slobode i sada uniforme nose likovi koji liče na jakuze“, piše Radić.
„NI NA ISTOK NI NA ZAPAD…“
Tekst Željka Pantelića donosi uvid u to kako Evropa danas vidi Srbiju, zašto je otvaranje trećeg klastera poslednji voz za priključenje EU do kraja decenije, kako je Edi Rama pretekao Aleksandra Vučića i zašto litijum nije karta za Brisel, već oruđe ruske propagande.
“Grupa ‘prijatelja Srbije’ u EU pokušaće da kreira uslove da se u septembru otvori treći klaster u pregovorima Beograda i Brisela koji je na čekanju više od tri i po godine. Da bi se to dogodilo, potrebno je da srpske vlasti urade par zadataka: od imenovanja novog REM-a do usvajanja preporuka ODIHR-a vezanih za novi zakon o izborima2, piše Pantelić.
“MI NE BEŽIMO OD POLITIKE. MI JE TRAŽIMO NAZAD”
U nastavku Nedeljnikovog serijala „Studenti u blokadi“, tekst ove nedelje pišu studenti Fakulteta političkih nauka: o tome kako je vlast u Srbiji ubila politiku i zašto je blokada postala autentičan politički odgovor na sistemsko nasilje, laž i poniženje.
“Nije politika kompromitovana. Vlast koja nas je dovela do pada nadstrešnice, do prebijanja, do potpunog uništenja poverenja – ona je kompromitovana. Politika je lek, a vlast kakvu imamo – bolest”, pišu studenti u blokadi Fakulteta političkih nauka.
ŠIFRA THOMPSON
U ovonedeljnom dopisivanju Ante Tomića i Dragoljuba Draže Petrovića, Tomićkritički osvetljava zagrebački koncert Marka Perkovića Thompsona, ističući kako iza velike popularnosti i naizgled bezazlene patriotike njegove muzike zapravo stoje skrivene i šifrovane ustaške poruke koje šire mržnju i nacionalizam. Upozorava na opasnost prihvatanja takve muzike samo kao zabave, jer se time indirektno podržavaju ideologije koje imaju duboko problematičnu i nasilnu prošlost, a što se jasno pokazalo i kroz međunarodne reakcije i zabrane.
“Ono što se kod Thompsona vidi, obično je bez zamjerke. Ali koješta je ovdje ispod površine. I to je važnije. Bez onoga što je ispod površine, onog nasilja koje u muzici čuči nevidljivo i skriveno, i za koje svi znamo da je tu, ali se pravimo da nije, nikad Thompson ne bi bio Thompson niti bi prodao ni deseti dio od pola milijuna ulaznica”, piše Tomić.
JESMO LI PREVIŠE INTELIGENTNI ZA LAŽI I ZABLUDE?
Vladimir Borovina pisao je o tome zašto ljudi često ne vide očigledno – od nasilja i kriminala do teorija zavere – i kako psihologija objašnjava greške u mišljenju koje opstaju uprkos obrazovanju, inteligenciji i činjenicama.
“Što je najinteresantnije, inteligencija nije nužno protekcija (ni profesura na medicinskom fakultetu npr. nije dovoljna brana). Naprotiv, ponekada visoka inteligencija može biti stavljena u funkciju odbrane pojedine zablude, te ona time postaje dodatno imuna na pokušaje korekcije”, piše Borovina.
“NOVA TRGOVINSKA KARTA SVETA”
O Evropskoj uniji koja je na samitu u Briselu iznela ideju o produbljivanju saradnje sa azijsko-pacifičkim paktom CPTPP, jednim od najvećih i najdinamičnijih trgovinskih saveza na svetu, pisao je Miša Brkić. Ova inicijativa predstavlja pokušaj EU da ojača svoju poziciju u brzo rastućem regionu, odgovori na trgovinske izazove poput tarifa SAD i doprinese reformi globalnog trgovinskog poretka.
“Posle Trampovog razbijanja svetskog trgovinskog poretka i pojačanog kineskog državnog merkantilizma oživljavaju ideje o novim regionalnim partnerstvima. Lideri Evropske unije pokrenuli su inicijativu za uspostavljanje strukturnog trgovinskog partnerstva sa 12 država članica Sveobuhvatnog i progresivnog sporazuma o transpacifičkom partnerstvu. Nova partnerstva najava su reformisanja Svetske trgovinske organizacije i odbrana od mogućeg američko-kineskog pakta”, piše Brkić.
RAZGOVOR O EKONOMIJI – INTERVJU SA IVANOM NIKOLIĆEM
U razgovoru sa Milicom Rilak, urednik „Makroekonomskih analiza i trendova“ (MAT) i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić, govorio je o “ekonomskoj šizofreniji”, o borbi sa inflacijom, kao i o ključnim strukturnim slabostima, ali i potencijalima naše privrede.
“Ne verujem u priču da mi izolovano, svojim domaćim snagama, možemo stvoriti kompanije koje će globalno konkurisati. Skeptičan sam čak i po pitanju hrvatskog primera sa Rimcem: verujem da je to špekulacija i da sledi otrežnjenje. Sumnjam i u poljoprivredu kao našu veliku razvojnu šansu, jer tu priču slušam decenijama”, rekao je Nikolić.
VENECIJANSKO VENČANJE VEKA?
O prošlonedeljnom raskošnom venčanju milijardera Jeffa Bezosa i Lauren Sánchez na potapajućem venecijanskom ostrvu nije bilo samo glamurozan događaj, već i ogledalo savremenog sveta – gde se ekstravagancija i raskoš sudaraju sa klimatskom krizom, društvenim nepravdama i rastućim podelema, pisali su mnogi svetski mediji. Ivan Radojčić je pisao o svom viđenju ove globalno ispraćene proslave.
“Lauren i Jeff su botoksirana lica ere u kojoj se političke, društvene i ekonomske podele manifestuju kroz luksuzne svadbene dekoracije. Bezos, sa mladom podruku i Bocellijem u pozadini, iznajmljuje najlepši grad Evrope da nam pokaže da nema skrupula – ni takta. U međuvremenu, planeta gori – metaforički i doslovno”, piše Radojčić.
SPORTSKO PUNOLETSTVO
Pobeda jugoslovenske košarkaške reprezentacije 1995. godine simbolični je trenutak emotivnog i duhovnog odrastanja usred teških ratnih okolnosti, kada je sport postao izvor nade i zajedništva. Ta pobeda je za Miloša Jovanovića bila ključni životni prelom koji je doneo snagu i optimizam, oblikujući njegov pogled na život i zahvalnost prema herojima tog vremena.
“Ja se svog punoletstva i te kako sećam. Ali postoji jedna začkoljica u svemu tome. Ja sam postao punoletan sa nepunih 15 godina. Tačnije, falilo mi je sedam dana do te petnaeste. Bilo je to drugog jula 1995. kada smo ja i mnogi drugi proslavili najvažniji datum u našim životima. Dan kada je Jugoslavija postala šampion Evrope u Atini”, piše Jovanović.
OD DVA ZLA-VEĆE
Svetislav Basara i Miljenko Jergović su sada već redovni “dopisivači“ u Nedeljniku, kao i na sajtu “Velike priče“. Dopisivanje o aktuelnostima koje se dešavaju u Srbiji, ali i u “komšiluku“ i svetu, nije izostalo ni ove nedelje. Koje i kakve utiske su razmenili ove nedelje, pročitajte u rubrici “Nikad bolje“ u novom broju Nedeljnika.
U ovonedeljnom dopisivanju, Basara iskreno priznaje da mu romani Živojina Pavlovića („Žike“) nisu ležali jer nisu posedovali autentični stil i snagu njegovih eseja i filmova, i koristi to kao uvod za širu kritiku Srbije kao društva zarobljenog u antisistematičnosti i neorganizovanosti, što onemogućava stvarni napredak. Naglašava da bez pravog sistema i sistematičnog pristupa, političke promene ostaju površne, dok jalove pobune i haotični otpori samo dodatno otežavaju izgradnju bolje budućnosti.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 03. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
