Pogled unapred: Pet koraka do privredno i politički snažnije Evrope

    Piše Džo Kezer, predsednik i izvršni direktor kompanije Siemens AG

    0
    President and Chief Executive Officer of Siemens AG

    Evropa može mnogo toga da ponudi: različite kulture, odlične obrazovne sisteme, visokokvalifikovanu radnu snagu, vodeće istraživačke institute, snažnu industrijsku bazu, demokratsku političku stabilnost u svom najvećem delu, pouzdano sprovođenje zakona i najveće pojedinačno tržište na svetu. Međutim, postizanje dogovora često je naporan i dugotrajan proces u Briselu, ukoliko do njega uopšte dođe. Mi, Evropljani, u tom procesu suviše često gubimo dragoceno vreme. To predstavlja nepovoljnu okolnost za evropske kompanije i, samim tim, privrede država članica EU – nepovoljnu okolnost koju više ne možemo, niti treba da dozvolimo, u konkurenciji sa vodećim privredama. Novi zakonodavni mandat i novo rukovodstvo prilika su da Evropa i njeni kreatori politike to promene – prilika da se promoviše multilateralizam i reciprocitet, i da se to učini jednoglasno. Da bi se to ostvarilo na globalnom planu, neophodno je da izgradimo mostove, a ne da idemo “u lov na veštice”. Pouzdana partnerstva razvijaju se na temeljima poverenja, inkluzije i scenarija u kojima svi pobeđuju, a ne na nacionalizmu i protekcionizmu.

    Ima mnogo toga da se uradi, ali, po mom mišljenju, postoji pet koraka koji su hitno potrebni da bi Evropa postala snažnija i da bi se sprečio njen dalji zaostatak u krajnje aktivnom globalnom ekonomskom i političkom okruženju.

    1. Pretvoriti borbu za sprečavanje klimatskih promena u priliku za industriju

    Klimatske promene nesumnjivo su najveći izazov sa kojim se suočava čovečanstvo. Dobro je videti da “sledeće generacije” ovo shvataju kao suštinsko pitanje. Iako su neodložnost i prava dijagnoza važne početne tačke, ispravno rešavanje i dalje sprečavanje promeniće stvari nabolje u našem složenom ekosistemu. Stoga, zašto ne bismo to videli kao priliku za evropsku industriju da postane globalni lider u ekološkim tehnologijama? Ove tehnologije neophodne su nam da bismo ispunili sopstvene ciljeve u pogledu klime. Obnovljivi izvori energije moraju se integrisati u ekonomiju u celini – ne samo u oblast mobilnosti već i u građevinarstvo i industriju. Jedan od najboljih načina da se to uradi jesu tehnologije Power-to-X. One olakšavaju laganiji prelaz na obnovljive izvore energije u svim sektorima. Da bi se ostvarilo značajno smanjenje emisija ugljen-dioksida, Power-to-X mora da dostigne kapacitet od 15 gigavata do 2024. godine.

    Ako zaista želimo da postignemo klimatsku neutralnost EU do 2050. godine, potrebno nam je nešto više od same debate o tome koliko letova treba da otkažemo ili koji procenat električnih automobila želimo da imamo u određenom trenutku. Moramo iskoristiti pun potencijal međusektorske integracije, jer živimo u povezanom globalnom ekosistemu. Svi sektori moraju blisko da sarađuju kako bi doneli rešenja koja su ekonomski opravdana i poboljšavaju konkurentnost. To znači da regulativa i državna pomoć moraju da budu u skladu sa našim ciljem ostvarivanja ugljenične neutralnosti.

    Tokom poslednjih pet godina fokus Evrope je “primarno na energetskoj efikasnosti”. Ja ću dodati da treba otići korak dalje i fokusirati se “primarno na sistemsku efikasnost”. Preuzimanje vođstva u ekološkim tehnologijama jeste značajna prilika za Evropu, a napomenuću i da ubedljiva klimatska politika takođe povećava kredibilitet Evrope u svetu, naročito među mlađim generacijama kojima dugujemo dobru budućnost.

    2. Govoriti glasno i jednoglasno

    Mnoge nacije imaju “plan ekonomskog razvoja”. Na primer, Kina je izradila plan “Proizvedeno u Kini 2025”, Indija ima plan “Proizvoditi u Indiji”, a Saudijska Arabija “Viziju 2030”. Sjedinjene Američke Države takođe preduzimaju mere u tom pogledu. Sve ove, i mnoge druge zemlje, usvojile su nacionalne ekonomske strategije. A Evropa? Ona igra odbrambenu igru, a nekada uopšte i ne učestvuje. Potreban nam je plan za Evropu i da počnemo da govorimo glasno i jednoglasno. Posle toga će ostale ekonomije mnogo verovatnije pristati na ravnopravan teren za igru i na recipročne trgovinske ugovore. Od toga će imati koristi sve države članice EU. Zato pozivam na osnivanje jedinstvenog centra, koji će koordinisati ekonomsku diplomatiju i trgovinsku politiku do kraja 2020. godine. Ovim centrom rukovodile bi Evropska komisija i Služba za spoljne poslove, a uspostavila bi se evropska spoljnotrgovinska politika koja podržava evropske kompanije u izvoznim aktivnostima.

    Zašto ne bismo primenili novi pristup? Zajedno smo moćni. I naravno, možemo da nametnemo svoje interese. Stoga, zašto ne bismo primenili ekonomsku diplomatiju zasnovanu na vrednosti, efikasno obezbeđujući podršku EU za ove projekte evropskih kompanija, koji značajno doprinose ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

    3.            Ulagati u tehnologije budućnosti

    Danas inovativna energetika određuje blagostanje društva i obezbeđuje sigurne poslove, pa čak i vođstvo u geopolitici i geoekonomiji. Ako mi, Evropljani, želimo da se takmičimo na međunarodnom nivou, moramo ulagati mnogo više u nove tehnologije – i to prevashodno na strateški način. Poklanjanje pažnje ili čak finansiranje sektora koji pripadaju prošlosti možda može osigurati nekoliko glasova u sadašnjosti, ali ne i u budućnosti Evrope i njenih stanovnika.

    Evropa trenutno prilično kasni u oblasti Veštačke inteligencije u poređenju sa SAD-om i Kinom, čija su ulaganja značajna. Isto se odnosi na primenu Veštačke inteligencije – manje od deset procenata nemačkih industrijskih kompanija primenjuje Veštačku inteligenciju u svom poslovanju. Ovo je zabrinjavajuće. Očigledno, privatni sektor mora mnogo više da ulaže u Veštačku inteligenciju. Cilj treba da bude iznos od 15 milijardi evra do 2024. godine – odnosno povećanje od 30-40 posto godišnje.

    4.            Modernizovati regulatorni okvir

    Sa sigurnošću se može reći da je Evropa jedno od najprivlačnijih tržišta na svetu. Nažalost, to je samo jedan aspekt istine. Ako pogledamo regulatorni okvir, odmah će se primetiti njegove mane. Nekoliko sektora je u zaostatku, a ostali su u opasnosti da izgube trku na međunarodnom planu. Evropskim kompanijama su konkurencija kompanije van Evrope, koje dobijaju značajnu a ponekad presudnu podršku od svojih država, naročito u SAD i Kini. Upravo u tom segmentu treba da delujemo. Treba da modernizujemo pravila konkurencije – i to što je pre moguće. Ovo ne treba da bude rezultat dodatnog blokiranja, već stvaranja ravnopravnog terena za fer i otvorenu trgovinu zasnovanu na transparentnosti i zajedničkim pravilima, kao što su, između ostalog, Sistemi upravljanja zdravljem, bezbednošću na radu i zaštitom životne sredine.

    Modernizacija je, takođe, neophodna zbog toga što digitalizacija menja kompletne poslovne modele. Reč je o platformama zasnovanim na podacima i njihovoj logici i uticaju na istraživanje i razvoj. Ne nedostaju nam izvanredna istraživanja, ali nam je teško da ih isprobamo i sprovedemo u praksi. Ovo iziskuje odlučno delovanje politike, poslovnog sektora i društva. Potrebno nam je više oglednog prostora i hrabrosti da isprobamo nove stvari. Sandboxing, na primer, može da bude izuzetno dragocena alatka za privremeno izuzimanje novih aplikacija od postojećih propisa. Smanjivanje regulatorne birokratije stoga treba da postane snažan fokus nove komisije EU. Zbog toga ću uputiti sledeći poziv: Hajde da do 2022. godine stvorimo modernizovan okvir za zakon EU o konkurenciji – okvir koji će uzeti u obzir sva ova pitanja. Hajde da ga sprovedemo širom Evrope najkasnije do 2024. godine.

    5.            Pripremiti građane za digitalni svet

    Digitalne veštine su od vitalnog značaja za budućnost Evrope, Međutim, bez obzira na to koliko su dobri naši obrazovni sistemi, ideja da učenje mora da bude doživotni proces još nije uzeta u obzir, bar ne u velikoj meri. Osim toga, akademske diplome i potvrde o stručnoj obuci nemaju uvek isti rang da bi se prenele iz jedne države članice EU u drugu. Ovo je još jedna prepreka koju smo sami nametnuli, a nikome nije potrebna. Države članice EU treba zajedno da razviju master plan za akademsko obrazovanje i stručnu obuku, koji će ispuniti buduću potražnju za veštinama, naročito u oblastima nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (STEM). Treba da osiguramo da naši obrazovni sistemi podržavaju zajedničke standarde kako bi akademska dostignuća i potvrde o obuci bili priznati u čitavoj Evropi. Na kraju, treba da povećamo saradnju između privatnog i javnog sektora. A ovo je cilj: Hajde da pokušamo da obezbedimo da 50 procenata industrijske radne snage u Evropi bude upoznato sa aplikacijama Veštačke inteligencije, te da poseduje napredne digitalne veštine.

    * * *

    Kompanija u kojoj radim zapošljava direktno više od 200.000 ljudi, a indirektno otprilike još 400.000 i ostvaruje godišnji prihod od 30 milijardi evra u EU zahvaljujući sofisticiranom globalnom lancu vrednosti. Evropa je važna kompaniji Siemens, kao što je važna čitavom svetu. Ipak, kao što je Žan Mone, jedan od osnivača Evropske zajednice, jednom prilikom prikladno rekao: “Evropa nikada nije dovršena, ona je uvek u procesu nastajanja”. Nastajanje Evrope je u našim rukama. Hajde da se udružimo i da učinimo Evropu snažnom. Hajde da to uradimo odmah, bez odlaganja!

    Više podataka pročitajte u našem programu od 5 tačaka za industrijsku politiku EU: www.siemens.com/EU2020