Ormuski moreuz je praktično zatvoren skoro četiri nedelje – što je bacilo svetska tržišta nafte u haos – a jasnog kraja ovoj situaciji nema na vidiku.
Iranske pretnje i napadi na brodove u Zalivu podigli su rizik tranzita do te mere da je zaustavljen skoro sav saobraćaj kroz ovaj uski plovni put.
On je glavna arterija za oko 20% svetske nafte i prirodnog gasa, kao i za veštačka đubriva od kojih zavisi globalna poljoprivreda.
Dok se energetska kriza produbljuje, američki predsednik Donald Tramp ističe diplomatske napore za okončanje blokade, dok istovremeno raspoređuje hiljade dodatnih vojnika na Bliski istok i razmatra uvođenje pratnje američke mornarice za naftne tankere.
Međutim, Iran i dalje ima prednost na mnogo načina – delom zbog svojih metoda nekonvencionalnog ratovanja, uključujući jeftine dronove i pomorske mine, a delom zbog same geografije. Zajedno, ove dve realnosti otežavaju Sjedinjenim Državama i drugima da odbrane brodove ili vojno osiguraju prolaz, piše CNN.
Zadržavanje kontrole je za Iran unosno. Njihovi zvaničnici su izjavili da će nastaviti da naplaćuju naknade za bezbedan prolaz pojedinih tankera, nakon što je Lloyd’s List Intelligence objavio izveštaj 23. marta u kojem se navodi da su najmanje dva broda platila ogromne sume za prelazak.
Zašto geografija ide u korist Iranu?
Ormuski moreuz je na svojoj najužoj tački širok oko 38 kilometara (24 milje), prema podacima kompanije za analitiku transporta Vortexa. Gotovo sav saobraćaj odvija se kroz dve glavne transportne trake koje su još uže.
„Sa dobrim razlogom se opisuje kao ‘usko grlo’ (chokepoint). Širom sveta postoji mnogo takvih tačaka, ali moglo bi se reći da je ova jedinstven izazov jer ne postoje alternative,“ rekao je Nik Čajlds, viši saradnik za pomorske snage i bezbednost pri Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS).
Deo izazova za brodove i bilo kakve operacije pratnje je taj što je prostor za manevrisanje izuzetno ograničen.
„Na otvorenom okeanu uvek postoji opcija promene rute; u uskom grlu ili zatvorenom moru, ta opcija je nemoguća,“ rekao je Kevin Roulands, urednik časopisa u istraživačkom centru Royal United Services Institute.
„To znači da Iran ne mora nužno da traži i pronalazi svoje mete. Može samo da sedi i čeka.“
On je objasnio da se time praktično stvara „zona ubijanja“ u kojoj vreme upozorenja na napad može iznositi svega nekoliko sekundi.
Uz to, Iran ima skoro 1.600 kilometara (1.000 milja) obale sa koje može lansirati protivbrodske rakete. Te raketne baterije su mobilne, što ih čini teškim za neutralisanje, a duga obala Zaliva znači da Iran može napadati daleko izvan samog prolaza.
„Na severnoj, iranskoj strani, teren nije ravna ploča. Tamo su brda, planine, doline, naseljena mesta i priobalna ostrva. Sve to otežava detekciju dolazeće pretnje i olakšava Iranu da sakrije mobilne sisteme naoružanja,“ izjavio je za CNN Roulands, koji je i bivši načelnik Centra za strateške studije Britanske kraljevske mornarice.
Sa kakvim se pretnjama suočavaju brodovi?
Analitičari kažu da je iranski kapacitet da nanese štetu komercijalnim brodovima smanjen od početka rata, ali opasnost i dalje postoji.
„Skoro je nemoguće svesti rizik na nulu i možemo očekivati da će se brodovi još neko vreme suočavati sa preostalim nivoom pretnje od nekih ili svih ovih sistema,“ rekao je Roulands.
Složene pretnje znače da bi svaka operacija pratnje verovatno morala da ide daleko izvan tradicionalnog konvoja ratnih brodova koji plove ispred i iza tankera. Verovatnije je da će pomorska misija koristiti pristup „slojevite odbrane“ uz nadzor iz satelita, patrolnih aviona i dronova, dok bi brodovi plovili specifičnim rutama očišćenim od mina.
Iako su SAD uspele da oslabe mnoge iranske konvencionalne pomorske kapacitete, najveća pretnja i dalje dolazi iz iranskog nekonvencionalnog arsenala: dronova, brzih jurišnih čamaca, pa čak i bespilotnih brodova punjenih eksplozivom.
„Ako Iranci odluče da postavljaju mine, mogu ih jednostavno bacati sa zadnje strane običnog drvenog jedrenjaka (dhow) koji izgleda potpuno bezopasno,“ rekao je Čajlds. „Iako su SAD verovatno neutralisale iranske velike podmornice, i dalje treba razmišljati o ‘džepnim podmornicama’ koje mogu da operišu u plitkim vodama.“
Kakvo je trenutno stanje?
Iran je napao najmanje 19 brodova u blizini Ormuskog moreuza, u Persijskom i Omanskom zalivu.
Analitičari napominju da Iran ne mora čak ni da uništi brodove da bi postigao svoj cilj remećenja globalne trgovine energijom. Dokle god je pretnja dovoljno visoka, brodarske kompanije verovatno neće rizikovati nastavak tranzita. Ipak, neki brodovi povezani sa Iranom, Kinom, Indijom i Pakistanom uspeli su da prođu.
Iran je saopštio da „neprijateljski brodovi“ mogu proći ako se koordinišu sa njihovim vlastima. Izveštaj Lloyd’s List Intelligence navodi da je prošlo najmanje 16 brodova, uključujući jedan za koji se veruje da je platio naknadu od 2 miliona dolara, kao i nekoliko „zombi“ tankera koji su koristili lažne identitete rashodovanih brodova.
Čak i ako se saobraćaj tankera na kraju potpuno normalizuje, biće potrebno vreme da se raščisti zastoj: prema podacima Međunarodne pomorske organizacije, skoro 2.000 brodova je zarobljeno unutar Persijskog zaliva.
Dok Trampova administracija govori o diplomatskom napretku, Iran tvrdi da nije u pregovorima sa SAD, iako priznaje razmenu poruka preko posrednika. Trampova retorika o pregovorima odvija se u senci slanja hiljada američkih marinaca ka Bliskom istoku, što podgreva spekulacije o potencijalnim kopnenim operacijama, iako je Bela kuća to do sada zvanično isključivala.
Kao dodatni pritisak, Tramp preti napadima na nove lokacije povezane sa iranskom trgovinom naftom. Prošlog petka, američka vojska je pogodila vojne objekte na ostrvu Harg, koje obrađuje 90% iranskog izvoza sirove nafte. Sami terminali nisu pogođeni, ali je Tramp upozorio da su oni sledeći, što bi predstavljalo novu, opasnu eskalaciju sukoba.
Tagovi
