Početak svemirskog turizma: Kejti Peri i još 5 uticajnih žena uspešno letele u svemir

Pop zvezda Kejti Peri i još pet žena uspešno su danas poletele u svemir i vratile se posle 11 minuta leta.

To je bio prvi let rakete za svemirski turizam Džefa Bezosa, prenosi BBC.

Uz Kejti Peri, u svemir je putovala i verenica Džefa Bezosa, Loren Sančez, kao i voditeljka CBS-a Gejl King. Posadu su činile i bivša naučnica NASA-e Ajša Bou, aktivistkinja za građanska prava Amanda Ngujen i filmska producentkinja Kerijan Flin.

Raketa „Nju Šepard“, Bezosove firme „Blue Origin“ poletela je sa lansirne rampe u zapadnom Teksasu.

Odvela je posadu više od 100 km (62 milje) iznad Zemlje, čime je pređena međunarodno priznata granica svemira. Na toj visini, mogli su i da osete nekoliko trenutaka bestežinskog stanja.

Kako je objašnjeno, letelica je potpuno autonomna, ne zahteva pilote, i posada nije ručno upravljala vozilom.

Kapsula se vratila na Zemlju uz pomoć padobrana za meko sletanje, dok se raketni pojačivač sam spustio oko dve milje od mesta lansiranja.

„Da ste mi rekli da ću biti deo prve potpuno ženske posade u svemiru, poverovala bih vam. Ništa nije bilo van mog dometa mašte kao detetu. Iako nismo imali mnogo, nikada nisam prestala da gledam na svet sa nadom i čudom!“ napisala je Kejti Peri u objavi na društvenim mrežama.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели KATY PERRY (@katyperry)

Blue Origin navodi da je poslednji let u svemir sa isključivo ženskom posadom bio pre više od 60 godina, kada je sovjetska kosmonautkinja Valentina Tereškova postala prva žena koja je samostalno otputovala u svemir, na misiji broda Vostok 6.

Kejti Peri je svojim pratiocima pružila kratak uvid u kapsulu u kojoj trenira za let na brodu Nju Šepard, sve vreme obučena u svemirsko odelo.

Otkrila je da joj je pozivni znak „Pero“, pokazala gde će biti njene koleginice astronautkinje – članice posade „Taking Up Space“ – i izrazila uzbuđenje zbog mogućnosti da peva u svemiru.

O KOMPANIJI BLUE ORIGIN I PUTOVANJU U SVEMIR

Blue Origin je privatna svemirska kompanija koju je 2000. godine osnovao milijarder i preduzetnik Džef Bezos, koji je takođe osnivač Amazona.

Iako Blue Origin nije objavio tačne cene karata, potrebno je uplatiti depozit od 150.000 dolara da bi se rezervisalo mesto – što naglašava ekskluzivnost ovih ranih letova.

Pored suborbitalnog turizma, kompanija razvija i dugoročnu svemirsku infrastrukturu, uključujući višekratno upotrebljive rakete i sisteme za sletanje na Mesec.

Raketa Nju Šepard je dizajnirana tako da bude višekratna – njen pojačivač se nakon svakog leta vertikalno vraća na lansirnu rampu, što smanjuje ukupne troškove.

Prema zakonima SAD-a, astronauti moraju da prođu sveobuhvatnu obuku u skladu sa svojom ulogom.

Blue Origin navodi da se putnici Nju Šeparda obučavaju tokom dva dana, sa fokusom na fizičku spremnost, hitne protokole, bezbednosne mere i procedure u bestežinskom stanju.

Pored posade, postoje i dva člana podrške poznata kao „Sedmi član posade“: jedan pruža kontinuirano vođenje astronautima, dok drugi održava komunikaciju iz kontrolne sobe tokom misije.

STAVOVI „ZA“ I „PROTIV“ SVEMIRSKOG TURIZMA

Pristalice svemirskog turizma tvrde da privatne kompanije ubrzavaju inovacije i čine svemir dostupnijim.

Profesor Brajan Koks je 2024. godine za BBC rekao: „Naša civilizacija mora da se proširi van naše planete iz mnogo razloga,“ i smatra da je saradnja između NASA-e i komercijalnih firmi pozitivan korak.

Sa druge strane, rast svemirskog turizma izazvao je kritike da je previše ekskluzivan i štetan po životnu sredinu.

Izduvni gasovi raketnih motora sadrže gasove i čestice koje mogu uticati na klimu Zemlje i ozonski omotač.

Na svojoj veb stranici, pod naslovom „Zaštita naše planete“, Blue Origin tvrdi: „Tokom leta, jedini nusproizvod sagorevanja motora Nju Šeparda je vodena para – bez emisije ugljen-dioksida.“

Međutim, profesorica atmosferske hemije i kvaliteta vazduha na Univerzitetskom koledžu u Londonu, Elouiz Maris, ističe da sve što sagoreva na visokim temperaturama pretvara azot iz atmosfere u azotne okside – gasove staklene bašte koji zagrevaju planetu.

Takođe napominje da je i vodena para gas staklene bašte, i da je to hemijsko jedinjenje koje ne bi trebalo da se nalazi u višim slojevima atmosfere.

„Ona menja hemijski sastav stratosfere, iscrpljuje ozonski omotač, i formira oblake koji utiču na klimu,“ kaže ona.

Stručnjaci upozoravaju da se sa sve većim brojem lansiranja raketa povećava rizik od oštećenja ozonskog sloja.

VISOKOBUDŽETNI TURIZAM

Visoka cena svemirskog turizma čini ga nedostupnim za većinu ljudi, jer su ovakve skupe misije van domašaja većine populacije.

Kritičari, uključujući glumicu Oliviju Man, doveli su u pitanje simboliku ove konkretne misije, rekavši: „Mnogo je ljudi koji ne mogu da priušte ni jaja,“ tokom gostovanja u emisiji Today with Jenna & Friends.

Astronaut Tim Pik je branio vrednost ljudskih svemirskih putovanja, posebno kada je reč o rešavanju globalnih problema kao što je klimatska kriza.

Na klimatskom samitu COP26 u Glazgovu, Pik je izrazio razočaranje što se svemirska istraživanja sve više doživljavaju kao luksuz bogatih, izjavivši: „Lično sam pristalica korišćenja svemira za nauku i za dobrobit svih ljudi na Zemlji, tako da me u tom pogledu razočarava što se svemir tako prikazuje.“