Piksi još čuva Maradonin dres iz Firence: “Prezime, kovrdže, tehnika, dar od boga… Dijego je neponovljiv”

0
Bildbyran / Zuma Press / Profimedia

Jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena Dragan Stojković Piksi govorio je za Mozzart sport o svom sećanju na Dijega Armanda Maradonu i sve ono što je legendarni igrač predstavljao na terenu, ali i van njega.

“Imao sam tu privilegiju i čast da dva puta budem sa njim na terenu. Jednom zajedno, 1987. na Vembliju u Londonu kada smo igrali za repreznetaciju sveta protiv Engleske, neki veliki jubilej je bio, mislim 100 godina od osnivanja lige ili tako nešto. A drugi put 1990. u Firenci na SP, Argentina – Jugoslavija u četvrtfinalu Svetskog prvenstva“.

Piksija, u naponu snage, na krilima fantastičnog nastupa protiv Španije, svakako je najviše motivisalo to što igra protiv Maradone.

“To su velike impresije. Ja sam bio jako motivisan. On mi je bio velika inspiracija. Igrati protiv Argentine, aktuelnog svetskog šampiona, pa još sa Maradonom, gde ćete više od toga? Spremao sam se za tu utakmicu. Goovrio sam sebi: ’Hajde sad da vidimo gde si, da vidimo znaš li i ti da igraš malo taj fudbal?’ Sećam se još pre no što je utakmica počela, pratio sam ga šta radi na zagrevanju. Impresivno je bilo i gledati ga. Zagrevao se sa otvorenim kopačkama. Pertle su mu bile odvezane, toga se sećam. Posle kad je krenula utakmica, veliki je to pritisak bio, ipak igraš protiv Argentine, onaj sudija, mislim da je Švajcarac bio, bezveze je isključio Refika Šabanadžovića. Neverovatno kako nismo tu utakmicu dobili, sa desetoricom smo bili bolji“, priseća se Dragan Stojković za Mozzart sport i nastavlja u dahu:

“Možda će glupo da zvuči, ali… Šutirali smo penale. Ja sam u prvoj seriji promašio. Bilo mi je jako teško. Bio sam siguran 100 odsto da ću da postignem gol. Fintirao sam Gojkočeu. Kako je ta lopta otišla gore, još mi nije jasno. Ali, posle mene šutira Maradona i – brani Tomislav Ivković. Iskreno, negde mi je bilo malo lakše posle, kad i takav majstor promaši… Sećam se da me je tešio posle utakmice, zagrlio me, delio neke komplimente u stilu: ’Nemoj da si tužan, gledao sam te danas, veliki si igrač’. Promenili smo dresove. I dan danas ga čuvam i mnogo mi znači“, prisetio se Stojković.

Kada govori o Maradoni, tvrdi da će ga možda neko i lepše opisati, ali da iz ugla nekog ko je protiv Maradone igrao, može da kaže da je obeležio čitavu jednu fudbalsku eru.

“Dijego je bio autentičan. Neponovljiv. Neko ko se jednom rodi. Ne postoje dva ista igrača, a on je zaista imao tu harizmu, taj božji dar što se tiče talenta. Plenio je jednostavno. Ne postoji čovek koji ga nije obožavao, ceo svet mu se divio. Ako si i preko puta morao si da poštuješ to što radi, jer je sve radio perfektno, a pride na jedan specifičan način. Zaista je bio fudbalsko čudo. Teško. Imao je i to prezime koje se pamti. Nizak onako, kovrdžav, tehnika… Savršena! Kažem, dar od Boga. Atraktivan do kosti. Neko će lepše da ga opiše od mene, ali zaista je bila privilegija bila igrati protiv njega u to vreme. Jer Maradona je obeležio tu eru“.