Prvi izazov – rat Rusije u Ukrajini
Članice EU stalno su ponavljale obećanje da će podržavati Ukrajinu koliko je potrebno, pošto bi ruska pobeda ugrozila bezbednost Evrope. Da li će se EU držati tog zaklinjanja i sledeće godine?
U Briselu se trenutno dosta priča o osipanju solidarnosti i umoru od rata. Evropska unija ulaže ogromne napore da jednoglasno usvoji pomoć Ukrajini. Strategija prema kojoj je Ukrajini prepušteno da li sa Rusijom pregovara ili ne, može 2024. biti dovedena u pitanje.
„Naš cilj mora da bude trajni i pravedan mir, ne još jedan zamrznuti sukob“, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Najbolji put Ukrajine do stabilnosti i blagostanja jeste članstvo u Evropskoj uniji. Za Ukrajinu koja ponovo jača Evropa je odgovor.“
Drugi izazov – proširenje Evropske unije
Time Ursula von der Lajen govori o koraku koji za mnoge članice ide i prebrzo i predaleko. Brisel bi s Ukrajinom i Moldavijom trebalo da započne pristupne pregovore ove godine.
Članstvo ratom razrušene Ukrajine bilo bi skopčano s enormnim troškovima za Evropsku uniju. Zato su čak i veliki politički prijatelji Ukrajine, kao što su Poljska ili baltičke države, počeli da se pribojavaju takvog scenarija.
Te države primaju daleko više iz Brisela nego što uplaćuju, ali bi se prijemom Ukrajine situacija mogla obrnuti. Doduše, pregovori bi počeli, ali bi do punopravnog članstva protekle godine, ako ne i decenije, umiruju uznemirene članice visoki činovnici Unije.
Države Zapadnog Balkana, koje sve žele da postanu punopravne članice, a u evropskoj čekaonici su provele i po dve decenije, s nezadovoljstvom posmatraju rekordnu brzinu s kojom se razvijaju napori Ukrajine i Moldavije da obezbede članstvo u EU.
Za Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju mogli bi se odrediti konkretni datumi pristupanja, između ostalog i zbog toga da bi se suzbio ruski i kineski uticaj na Balkanu.
Za Srbiju i Kosovo su ti izgledi skromniji, jer međuetnički sukob parališe ukupni napredak. Bosna i Hercegovina se s mukom bori da prevaziđe status disfunkcionalne države. Tamo je sukob bosanskih Srba sa ostalim narodima, koji podgreva Rusija, najveća kočnica.
Treći izazov – reforme Evropske unije
Pre prijema novih članica Evropska unija mora da reformiše svoje procese odlučivanja i način finansiranja. „Sposobnost za prijem“ može da ponudi samo suverena, ekonomski jaka Evropa – to odavno tvrdi francuski predsednik Emanuel Makron.
I nemačka Vlada je predložila više većinskog odlučivanja umesto jednoglasnosti. Upućeni briselski krugovi nisu sigurni šta će biti od takvih predloga. Ako se jednoglasno zaključivanje želi ukinuti, ta odluka mora da se donese – jednoglasno.
Proteklih nekoliko godina EU nije mogla da urazumi Poljsku i Mađarsku koje su bezobzirno koristile svoj veto. Postupak zbog deficita u vladavini prava ne daje rezultate. Tokom godine 2024. protivnik Evropske unije Viktor Orban i dalje će čvrsto vladati u Mađarskoj. U Poljskoj postoji nada, jer je kormilo preuzeo bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, proevropski političar.
Pre 20 godina, posle pristupanja osam srednjoevropskih i istočnoevropskih država, kao i ostrvskih država Malte i Kipra, EU je uz nešto oklevanja usvojila „Lisabonske ugovore“.
Oni su do danas osnova za rad saveza država. Moraju li ti ugovori da se prilagode? Ta diskusija će biti sve prisutnija tokom 2024.
Četvrti izazov – Donald Tramp
Ako radikalni republikanac Donald Tramp ponovo postane američki predsednik, Evropsku uniju i evropski deo NATO očekuju teška vremena. Najvažniji saveznik u podršci Ukrajini i zauzdavanju Rusije, kao i u trgovinskim pitanjima, mogao bi otpasti. Da bi odobrovoljila Trampa, EU bi mogla da ponudi da sama finansira vojnu pomoć Ukrajini.
Nemačko-američka trgovačka komora računa s tim da će Donald Tramp uvesti čitav niz kaznenih carina za Evropljane. Evropska unija bi morala da učini isto. Obim trgovine i ekonomski rast bi se smanjili. Da li bi Tramp dodatno pogoršao loše odnose sa Kinom, koja je najvažniji trgovinski partner niza članica Evropske unije?
Peti izazov: Izbori za Evropski parlament
Početkom juna 400 miliona građana Evropske unije s pravom glasa izabraće svoje predstavnike za Evropski parlament. To je u teoriji. U praksi je prošli put glasalo oko 200 miliona birača. Očekuje se ponovo pobeda demohrišćana, ali i rast radikalnih desničara i populista.
Najvažnija tema za građane je, prema anketama, njihova ekonomska situacija i standard. Ukrajina, migracije, reforme Unije i proširenje su prema tim anketama od manjeg značaja za odluku za koga će glasati.
Verovatno će nemačka političarka Ursula fon der Lajen ostati predsednica Evropske komisije. Novi saziv Evropskog parlamenta morao bi da joj potvrdi mandat, ali predložilo bi je 27 šefova država i vlada.
Uprkos kritici mnogi ljudi vide budućnost EU pozitivno
Osim tih velikih izazova, naredna godina donosi i niz važnih zadataka za Brisel. Reforma postupka za dodelu političkog azila, oko koje se lome koplja, trebala bi kao takozvani migracioni paket steći status obavezujućeg zakona.
Isto tako EU mora da formuliše nova pravila za budžetsko zaduživanje svojih članica. Potreban je i zakon za regulisanje veštačke inteligencije. Moraju se obezbediti nove investicije u zelenu tehnologiju.
Evropska unija će, pored budžeta od 1,1 biliona evra za narednih sedam godina, zahtevati dodatnih 66 milijardi evra. Članice se opiru, a to je potencijalni sukob između severnih država koje više daju u budžet i južnih koje više troše.
Sve to ne zaokuplja previše građane. Oni po anketama smatraju da imaju premalo uticaja na odluke u Briselu, ali su uprkos tome optimisti kada je reč o budućnosti Evropske unije. Prosečno 60 odsto ispitanika ima taj stav.
Najgori rezultat je izmeren u zemlji koja je jedna od osnivačica Evropske unije – u Francuskoj. Tu je optimista ispod 50 odsto, što je najmanji procenat u celoj Evropskoj uniji. U Danskoj je izmeren najveći procenat optimista – 86 odsto.
A u Nemačkoj 58 odsto ispitanika pozitivno vidi razvoj Evropske unije tokom naredne godine.
Tagovi
