Taj blistavi otvor za plivanje može izgledati – i osećati se – osvežavajuće tokom sparnog dana. Ali previjati se od bolova zbog grčeva u stomaku, mučnine i povraćanja? Gledati u plafon kupatila umesto u plavo, sunčano nebo? Ne baš, piše američki Tajms.
Skakanje čak i u najlepše i najčistije reke, jezera, potoke i druge prirodne vodene površine može vas izložiti septičkoj jami neprijatnih i nevidljivih drugih plivača – najčešće bakterija, virusa i parazita.
„Ovi klice su mikroskopske, tako da nećete moći da kažete da su tamo“, kaže Bil Salivan, profesor mikrobiologije i imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Indijana i autor knjige „Drago mi je što me upoznajem: Geni, klice i radoznale sile koje nas čine onima koji jesmo“.
„Plivanje je sjajna, zabavna aktivnost – nemojte me pogrešno shvatiti. Ali morate biti svesni da postoje opasnosti koje vrebaju napolju.“
To posebno važi za određene ljude. Ako ste uglavnom zdravi, bolje ćete se snaći od nekih; ako ste izloženi bakterijama ili drugim štetnim klicama, vaše telo bi trebalo da se oporavi prilično uspešno.
Ljudi koji su najosetljiviji na teške bolesti su „vrlo mladi, veoma stari i oni sa postojećim stanjima koja oslabljuju njihov imuni sistem“, kaže Salivan.
„Ako ste u jednoj od tih ranjivih populacija, svakako bi trebalo da razmislite o plivanju u sumnjivoj vodi.“
Pitali smo stručnjake koje pretnje mogu vrebati u vašem omiljenom mestu za kupanje i kako da ostanete bezbedni.
Problem sa unutrašnjim vodama
Naučnici za zaštitu životne sredine imaju pouzdan način praćenja kvaliteta vode na popularnim priobalnim plažama, često uzimanjem uzoraka dnevno ili nedeljno.
Ako nivo bakterija pređe određeni prag, objavljuju upozorenje na mreži i postavljaju znakove koji upozoravaju plivače da bi voda mogla biti kontaminirana.
„Problem sa lokacijama u unutrašnjosti je taj što je teško znati gde će ljudi pokušati da uskoče“, kaže Rejčel Nobl, profesorka na Institutu za morske nauke na Univerzitetu Severne Karoline, koja vodi laboratoriju koja proučava bakterije i virusne patogene u rekreativnim i drugim vrstama vode.
Neko ko se vozi kajakom na lokalnom jezeru, na primer, može da se uputi do malog ostrva daleko od glavnog mesta za kupanje i odluči da zaroni da se rashladi.
Ipak, resursi postoje. Dostupni su podaci za mnoge unutrašnje vodene površine, iako je praćenje ređe nego na priobalnim mestima.
Tamo gde Nobl živi u Severnoj Karolini, na primer, može da pronađe veb stranicu o kvalitetu vode za rekreaciju i pregleda podatke – i korisnu mapu – iz poslednje nedelje, šest meseci ili godine. Svaka država ima sličan resurs, dodaje ona, i dobra je ideja da redovno proveravate svoj.
Najčešće zdravstvene pretnje
Možda pomislite na Ešerihiju koli i salmonelu u vezi sa nedovoljno kuvanim mesom ili zaraženom salatom.
Ali to su takođe i najverovatnije vrste bakterija na koje ćete naići u jezeru za kupanje, zahvaljujući fekalnoj kontaminaciji od ljudi ili, verovatnije, životinja, kaže Salivan.
Zamislite, na primer, stoku koja pase u pritoci koja se uliva u jezero u kojem plivate. Dovoljna je samo jedna jaka kiša da njihov stajnjak i životinjski otpad uđu u vodu.
„Ono se odnese nizvodno do mesta gde bi ljudi mogli da plivaju“, kaže on. Ako se zarazite ešerihijom koli ili salmonelom, mogli biste iskusiti potencijalno teške gastrointestinalne simptome – koji ponekad postanu toliko loši da ljudi završe u bolnici sa dehidracijom.
Bakterija pod nazivom Pseudomonas aeruginosa, u međuvremenu, izaziva plivačko uho, što može dovesti do bola u uhu, otoka i iscedka.
„To nije izuzetno opasna infekcija, a ponekad se sama reši“, kaže Salivan. „Ponekad će injekcija antibiotika odmah očistiti, ali i dalje može biti smetnja.“
Pored bakterija, u vodi bi mogli da vrebaju rotavirus i norovirus. Oba uzrokuju „brzu“ dijareju i povraćanje, kaže Salivan.
Norovirus je posebno zarazan, dodaje on, i može preživeti van tela jednu do dve nedelje. Ako se zarazite jednim od ovih virusa, vaši simptomi će verovatno trajati nekoliko jadnih dana.
Još jedna pretnja, paraziti, mogu izazvati dugotrajne patnje. Kriptosporidijum, koji izlučuju krave, obično kontaminira prirodne vodene površine – i ako se razbolite, doživećete vodenastu dijareju, grčeve u stomaku i povraćanje.
„Ako imate bilo kakav razlog da verujete da je stoka blizu vodene površine u kojoj plivate, to bi me navelo da se zamislim da li želim da umočim prst u te vode“, kaže Salivan.
Đardija, koja se izlučuje u izmetu životinja poput dabrova i momaznih pacova, takođe je česta i dovodi do sličnih simptoma.
Tipično, ljudima je potrebna farmaceutska pomoć da bi se oporavili od parazita, kaže Salivan, ali nema toliko tretmana dostupnih za Đardiju koliko za kriptosporidijum.
„Obično morate samo da je prebrodite, i to je zaista neprijatno iskustvo koje traje oko jednu do dve nedelje“, kaže on.
Paraziti imaju tendenciju da se zadrže, posebno ako ste imunokompromitovani – i pored fizičkih simptoma, „postoji i psihološki element, u tome što u vama žive te jezive stvari“, kaže on.
Ređi, ali ekstremniji rizici
Verovatno ste videli naslove o dramatično zvučećoj „amebi koja jede mozak“, ili Naegleria fowleri – parazitu koji se nalazi u toploj slatkoj vodi.
Može ući u nos plivača, a zatim se probiti do njihovog mozga, uzrokujući infekciju koja se zove primarni amebni meningoencefalitis, a koja je skoro uvek fatalna.
„Može biti zastrašujuće jer je verovatno svuda, ali ne izaziva bolesti baš često“, kaže dr Danijel D. Rouds, predsednik mikrobiološkog odbora Koledža američkih patologa i šef odeljenja za mikrobiologiju u Klivlendskoj klinici.
„Siguran sam da smo skoro svi bili izloženi tome, ali obično ne izaziva problem jer je fizički izazov doći do mozga samo plivajući u vodi.“ Kada se ljudi zaraze, skoro uvek umiru u roku od nedelju dana.
U međuvremenu, globalno zagrevanje je izazvalo porast „bolesti koja jede meso“, formalno poznatije kao nekrotizirajući fasciitis. Uzrokuju ga bakterije u slanoj ili bočatoj vodi i nagriza meko tkivo i mišiće.
„Ono što se dešava jeste da bakterije uđu u telo kroz pukotinu na koži – neku vrstu rane“, kaže Salivan.
„Kada počne da se ukorenjuje, to se dešava prilično brzo. Izaziva ekstreman bol i izgleda kao da nagriza meso, ali ono što se zapravo dešava jeste da bakterije uništavaju mišiće i živce ispod rane.“
To sprečava vaše imune ćelije da dođu do mesta gde bi trebalo da budu da bi se borile protiv bakterija – i sprečava da lekovi dođu tamo. Zato je najčešći tretman „ili uklanjanje zaraženog tkiva ili čak amputacija udova“, kaže Salivan.
Put do infekcije
Najčešći način na koji se ljudi koji plivaju u unutrašnjosti razboljevaju je gutanjem vode. Koliko konzumirate je važno: „Ako progutate samo malo, možda ćete moći da se izvučete“, kaže Salivan.
„Ali ako progutate dobar zalogaj, postoji razumna šansa da je to dovoljno da vam bude mučno.“
Držanje glave iznad vode može pomoći u smanjenju verovatnoće gutanja klica. Ali to nije nepogrešivo. Kada ljudi izrone iz vode, njihova koža može biti prekrivena bakterijama ili virusima.
Sledeće što znate je da žvaću sendvič sa šunkom ili dodaju flaše vode, a te klice skaču sa osobe na osobu. Zato uvek treba da dezinfikujete ili operete ruke sapunom i vodom nakon plivanja, kaže Salivan; ako je moguće, ispiranje pod tušem na otvorenom je takođe dobra ideja.
Kada treba da posetite lekara? Ako osetite da vaše gastrointestinalne tegobe nisu tipične, ako imate visoku temperaturu, ako vaši simptomi traju duže od nekoliko dana ili ako vidite krv u dijareji, zakažite pregled, kaže Rouds.
Kako ostati bezbedan
Ako ste odlučni da plivate u reci ili jezeru, postoje neki načini da iskustvo učinite bezbednijim. Evo šta stručnjaci preporučuju.
1. Obratite pažnju na postavljena upozorenja
Ozbiljno shvatite znakove o rizicima plivanja i mogućoj kontaminaciji.
„Ako neko odvaja vreme da pruži zdravstvene savete, vredi ga poslušati“, kaže Rouds.
Pored provere lokalnih izveštaja o kvalitetu vode, kliknite na nalog vaše destinacije na društvenim mrežama.
Neki parkovi, na primer, objavljuju upozorenja o vodi, posebno nakon jakih oluja ili ako je došlo do curenja kanalizacije.
2. Koristite sva svoja čula
Većinu vremena, voda u kojoj plivate neće imati nikakve primetne znake onoga što se krije ispod površine. Ali ako slučajno otkrijete neprijatan miris ili primetite čudnu boju u vodi, ostanite napolju.
Promena boje može ukazivati na „ispuštanje iz cevi ili obližnjeg terena za golf“, kaže Nobl.
„Ako vidite mnogo oblačnosti ili ako je jezero inače bistro plavo, a izgleda smeđe i prekriveno algama, onda je verovatno da postoji neka vrsta oticanja koja stiže do te lokacije“, kaže ona.
„Oticanje može sadržati stvari koje vas razboljevaju, zato koristite svoja čula.“
3. Obratite pažnju na vremenske prilike
Rizik od infekcije raste nakon oluje. Jake kiše mogu da ispere sve vrste zagađivača u vodu: pseći izmet sa obližnjih staza, otpad, hemikalije, ljudsku kanalizaciju i još mnogo toga.
Nemoguće je tačno reći koliko dugo rizik ostaje povišen, kaže Nobl, jer na njega utiču mnogi faktori.
Ali ako primetite aktivno oticanje – ili kišnicu koja teče preko kopna u vodu – najbolje je da ostanete na suvom.
4. Odaberite dobro održavana područja
Uvek pregledajte područje gde plivate da biste procenili njegovu čistoću, savetuje Nobl. Da li ima vidljivog psećeg izmeta? Prepunih kanti za smeće?
„Ako se kante za smeće ne prazne redovno, može se desiti da u njih uđe mnogo ptica, a te ptice će vršiti nuždu“, kaže ona.
„Zatim će taj izmet dospeti u vodu.“
Iako ptice prirodno naseljavaju područja sa mestima za kupanje, loše održavani sistemi za odlaganje smeća povećavaju verovatnoću da će se okupljati u velikom broju, a to može uticati na kvalitet vode.
5. Nikada ne pijte vodu
Bez obzira da li ste žedni dok se vozite kajakom niz reku — ili dok vozite bicikl i slučajno prođete pored lepog potoka — nemojte piti vodu, koliko god primamljivo izgledala.
Jedan od klasičnih izveštaja o slučajevima o kojima Rouds čuje jeste da su ljudi uočili lepu vodu u planinskom potoku i napunili svoje flaše vode — ne shvatajući da uzvodno ima dabrova koji idu u toalet. Onda, kaže on, završe sa parazitom.
6. Koristite čepove za uši i nos
Nošenje čepova za uši dok plivate može vam pomoći da se zaštitite od bakterija koje izazivaju plivačko uho.
A čepovi za nos (ponekad se nazivaju štipaljke) deluju kao „stezaljka za spoljašnjost nosa“, kaže Salivan, što može sprečiti ulazak vode u nozdrve.
Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju njihovu upotrebu kako bi se sprečila ozbiljna infekcija.
7. Ne plivajte ako imate otvorene rane
Ovo vam može pomoći da se zaštitite od bakterija koje jedu meso, kaže Salivan.
Takođe bi trebalo da pokrijete sve posekotine, ogrebotine ili sveže tetovaže ili pirsinge vodootpornim zavojem, savetuje on. Klonite se oštrih predmeta dok plivate:
„Ako ima puno kamenja ili školjki i one vas poseku dok plivate, bakterije koje jedu meso mogu na taj način ući u vaše telo.“
