Partizan gubi od Kroacije, a sudija iz Nice svira penal za crno-bele, jer mu je Bjeković bio idol. Ni to nije pomoglo…

0
Foto Nedeljnik

Jedan od najtežih poraza u istoriji fudbalskog kluba Partizan je svakako onaj u Zagrebu od tadašnje Kroacije (5:0). U toj utakmici se najmanje radilo o fudbalu.

Takve utakmice, u godinama tek pošto se rat na prostoru bivše Jugoslavije završio, u pozadini su nosile ogromne tenzije.

Bilo je tada i tenzija unutar uprave kluba. Tadašnji direktor FK Partizan Nenad Bjeković pričao je u jednom intervjuu za Nedeljnik:

“Dinamo je tada u svakom pogledu bio jači. Veoma teško mi je to palo i imao sam ozbiljan problem sa Mikijem Marjanovićem jer sam rekao da bi mu bilo bolje da plače za Kninom nego što plače za Partizanom. Jer je tamo dao jednu vrlo ružnu izjavu na moj račun.”

Bjeković je, tom prilikom, bio jedan od prvih ljudi koji je posle sankcija išao u zvaničnu posetu Hrvatskoj.

“Kod nas niko živ nije ni znao da Dinamo dolazi. A nas je u Zagrebu dočekao pakao. Otišao sam u Zaprešić da gledam njihovu prijateljsku utakmicu, deset dana pred susret u Beogradu. Gostovao sam s njihovim direktorom na jednoj privatnoj televiziji i to je bilo strašno koja su mi pitanja postavljali. Posle su me domaćini izveli da razgledam Zagreb, i tokom šetnje čujem: ‘Šta ćeš ti četniče ovde!?’ Okrenem se, puna bašta kafića i vidim Mirka Čarlija Brauna, bivšeg igrača Dinama i mog velikog prijatelja koji mi se obrati rečima: ‘Dođi, brate moj.’ Okrene se ostalima i kaže: ‘Gledajte kako ću s mojim bratom četnikom tri puta da se poljubim.’

Ispred svake sobe igrača bila su po dvojica policajaca. Došli smo na stadion dva sata pred utakmicu, a sa tribina ide: ‘Ubiti, zaklati’. Strašno. Gledao sam igrače, bili su beli. Nismo počeli loše utakmicu, promašili smo jednu šansu, i onda su oni dali jedan, pa drugi gol…”

Ta utakmica krije i jednu zanimljivost, malo poznatu. Naime, sudija Žil Vesije je u jednomm trenutku dosudio penal za crno-bele, koji Dejan Vukićević nije uspeo da realizuje.

“A sudija iz Nice, kojem sam bio idol. Čovek hoće da se ubije jer gubimo 2:0, i iz čista mira svira penal za nas, pred kraj poluvremena, ali njihov golman odbrani. Na poluvremenu me sačeka i kaže mi: ‘Nenade, žao mi je, želeo sam da ti pomognem.’ Odgovorim mu: ‘Hvala ti mnogo, samo ćuti i radi svoj posao.’ I odvale nas. To mi je veoma teško palo. Svaka izgubljena utakmica boli, ali to nije bio fudbal. Pucali su topovi…”, ispričao je svojevremeno Bjeković.