Pandemija “dodala” još 83 minuta: Vreme pred ekranom najviše se povećalo među osnovcima

0
Foto: Igor Pavićević

Vreme pred ekranom tokom pandemije korona virusa najviše se povećalo među osnovcima, u proseku za sat i 20 minuta više dnevno, pokazalo je prvo globalno istraživanje o tome.

Nagli porast vremena ispred ekrana bio je povezan sa lošijom ishranom kod dece, problemima sa vidom, pogoršanjem mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost, i problemima u ponašanju kao što su agresija, razdražljivost i povećana učestalost izliva besa, rekli su istraživači.

Najveće dnevno povećanje vremena ispred ekrana bilo je među onima od šest do 10 godina. Ali “značajno” povećanje je primećeno među svim starosnim grupama, uključujući odrasle, prema Univerzitetu Anglia Raskin, koji je vodio globalnu studiju.

“Sve starosne grupe povećale svoje ukupno vreme ispred ekrana”, napisali su istraživači u eClinicalMedicine, koji je deo časopisa Lancet Discovery Science.

Kod deca školskog uzrasta je prijavljen najveći porast, a slede odrasli, adolescenti i mala deca. Slobodno vreme ispred ekrana takođe se povećalo u svim starosnim grupama, pri čemu su deca školskog uzrasta prijavila najveći porast, a zatim odrasli, mala deca i adolescenti.

Istraživači su otkrili da je ukupno više vremena provedenog u gledanju ekrana, kao što su televizija ili računar, povezano sa negativnim uticajem na ishranu, san, mentalno zdravlje i zdravlje očiju.

Najveći porast beleže osnovci, od 83 minuta dnevno. Slede odrasli, sa 58 minuta, i adolescenti (od 11 do 17 godina), sa 55 minuta. Najmanje povećanje vremena pred ekranom imala su deca mlađa od pet godina, koja su porasla za 35 minuta, iako ni ovo povećanje nije beznačajno.

“Ova studija je prva takve vrste koja sistematski razmatra recenzirane istraživačke radove o povećanju vremena pred ekranom tokom pandemije i njenom uticaju”, rekla je profesorka Šahina Pardan, autorka i direktor Instituta za istraživanje vida i oka na Univerzitetu Anglia Raskin.

“Objedinjavanjem brojnih studija dobijamo mnogo tačniju sliku vremena pred ekranom među populacijom i povezanih zdravstvenih posledica. Međutim, ukupna slika pruža jasan dokaz da vreme pred ekranom treba smanjiti kad god je to moguće kako bi se potencijalni negativni ishodi sveli na minimum. Takođe je važno da se promovišu nesedeće aktivnosti kako bi se umanjili rizici od povećanog vremena ispred ekrana”, kaže ona.

Istraživači su analizirali 89 studija iz zemalja uključujući Veliku Britaniju, SAD, Australiju, Francusku, Čile i Izrael. Analiza se fokusirala na povećanje vremena pred ekranom pre i tokom pandemije, detaljno, pokrivajući ukupnu veličinu uzorka od više od 200.000 ljudi.

Studija je takođe razmatrala tipove vremena ispred ekrana i otkrila da se slobodno vreme ispred ekrana, ili vreme ispred ekrana koje nije povezano sa poslom ili učenjem, takođe povećalo u svim starosnim grupama. Najveći porast ponovo su zabeležila deca uzrasta od šest do 10 godina. Pored štetnih efekata na decu, istraživanje je dalje identifikovalo veze između više vremena ispred ekrana i negativnih ishoda za odrasle.

To uključuje štetne efekte na ishranu, zdravlje očiju i mentalno zdravlje, kao što su anksioznost, depresija i usamljenost, i na opšte zdravlje, uključujući umor, smanjenu fizičku aktivnost i povećanje telesne težine, preneo je Gardijan.