„Evropska komisija odložila je uplatu prve tranše od 111 miliona evra iz Plana rasta EU, najavljene za početak aprila. Reč je o predfinansiranju od sedam odsto ukupnog iznosa, koje se uplaćuje automatski na početku primene plana“, objavio je RTS pozivajući se na svoje izvore u Briselu.
Ocenjeno je, kako su naveli, da za uplatu nema proceduralnih prepreka, već da se odlaganje može videti kao pokušaj uticaja na Srbiju da povuče očekivane reformske i spoljnopolitičke poteze.
KAP KOJA JE TREBALO DA POSTANE MORE
Iako se radi o relativno skromnoj sumi, tih 111 miliona evra zapravo je „prethodnica“ 1,58 milijardi evra u bespovratnim sredstvima i kreditima, koliko je izdvojeno za Srbiju u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan i njegovog Finansijskog instrumenta za reformu i rast, ukupne vrednosti šest milijardi evra.
Taj novac predstavlja kreditnu podršku za projekte koje bi EU mogla da podrži na predlog Srbije, a koji se nalaze na „indikativnoj listi“ u okviru Reformske agende Srbije, koju je u oktobru prošle godine potvrdila i Evropska komisija.
A sam spisak svedoči o tome da naša zemlja ima ambiciozne i skupe projekte na umu, koje bi trebalo da predloži Briselu za finansiranje u okviru Plana rasta.
Primera radi, tu je rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd-Bar od Valjeva do Vrbnice, čija se vrednost procenjuje na 1,34 milijarde evra. Slični radovi planiraju se i na pruzi ka Hrvatskoj, pa je vrednost modernizacije na potezu Stara Pazova – Šid procenjena na 740 miliona evra.
Srbija je, između ostalog, planirala da za kofinansiranje iz Plana rasta predloži i izgradnju dvosmernog naftovoda od Niša do Horgoša, što je investicija vredna 720 miliona evra, ali i još nekoliko projekata iz oblasti energetike, uključujući i rekonstrukciju hidroelektrane Potpeć, reverzibilne hidroelektrane u Zvorniku, kao i izgradnju solarnih elektrana Kolubara A i Morava.
SVE JE IŠLO SVOJIM TOKOM – DO PARADE U MOSKVI
Srbija je, inače, ispunila formalne uslove za isplatu novca iz Plana rasta. Poslednji među njima bilo je usvajanje Zakona o sporazumu o zajmu na osnovu Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji su poslanici vladajuće većine izglasali na sednici Skupštine u martu.
Krajem marta još su stizale optimistične ali nezvanične najave da bi prva tranša iz Plana rasta trebalo da bude uplaćena Srbiji možda već u aprilu, ali je onda došlo do političkog zahlađenja.
„Ako Vučić zaista bude prisustvovao Putinovoj paradi u Moskvi, vrata EU za Srbiju neće biti samo zatvorena, biće blindirana. Nordijske zemlje, pribaltičke republike, Poljska, Holandija i u poslednje vreme Rumunija, kategorične su: bez zaokreta politike Beograda od 180 stepeni prema Moskvi, neće biti otvoren nijedan klaster“, objavio je naš spoljnopolitički urednik Željko Pantelić početkom aprila.
Istu informaciju pre tri dana objavio je RTS, kome su diplomatski izvori iz Brisela potvrdili da „skoro otvaranje klastera 3 u evropskim integracijama nije verovatno“.
U pregovarački klaster 3 spadaju, inače, poglavlja o ekonomskoj i monetarnoj politici, preduzetništvu i industrijskoj politici ali i medijima, nauci i obrazovanju.
Tagovi
