EU izbacila Srbiju iz projekcija za učlanjenje: Nema suštinskih reformi, duboka kriza, Vučić u Moskvi i istraga FSB o „zvučnom topu“

Skoro otvaranje Srbije klastera 3 u evropskim integracijama nije verovatno, objavio je RTS, pozivajući se na diplomatske izvore iz Brisela.

Javni servis je time praktično potvrdio saznanja Nedeljnika i našeg spoljnopolitičkog urednika Željka Pantelića koji je prvi o tome obavestio javnost tekstom objavljenim početkom aprila i u svom podkastu na sajtu Velike priče.

RTS navodi da se kao glavni razlozi za neotvaranje klastera navode se izostanak suštinskih reformi, politička i društvena kriza u zemlji i odnos prema Rusiji, uključujući i najavljenu posetu predsednika Srbije Moskvi.

poseta marte kos

Tokom nedavne posete Beogradu, Marta Kos pozvala je Srbiju da sprovede reforme potrebne za otvaranje pregovaračkog klastera 3. Reč je o merama na koje se Beograd obavezao još u novembru prošle godine u neformalnom papiru dostavljenom zemljama članicama EU.

U tom dokumentu Srbija je još za kraj prošle godine najavila usvajanje tri medijska zakona, rad na zakonu o biračkom spisku, kao i imenovanje novih članova Regulatornog tela za elektronske medije.

Dokument je trebalo da pokaže posvećenost Srbije reformama i doprinese odluci o otvaranju klastera 3 u decembru 2024, ali do toga nije došlo, piše RTS.

Sledeći najavljeni rok za otvaranje klastera bio je kraj januara ili početak februara, ali najavljene reforme nisu sprovedene ni u tom periodu. U međuvremenu, višemesečni studentski i građanski protesti postali su nezaobilazni faktor u odnosima Beograda i Brisela.

Uoči posete Beogradu, Marta Kos je izjavila da je „pristalica demonstranata“, navodeći da oni zahtevaju isto što i Evropska komisija.

„U pregovorima sa Srbijom zahtevamo vladavinu prava, borbu protiv korupcije, javne nabavke, medijsko zakonodavstvo, izborno zakonodavstvo. Bez toga, Srbija neće moći da napreduje ka EU“, rekla je Kos.

PROTESTI, RUSIJA, FSB

Diplomatski izvori RTS-a navode da su protesti uticali i na optiku zemalja članica prema otvaranju klastera 3, jer mnoge smatraju da bi takva odluka u jeku društvene i političke krize poslala pogrešnu poruku.

Odnos prema Rusiji je druga ključna tema, koja je dodatno  dobila na značaju nakon najavljenog učešća predsednika Srbije Aleksandra Vučića na proslavi Dana pobede 9. maja u Moskvi, ali i angažovanja ruske bezbednosne službe FSB za izveštaj o upotrebi zvučnog oružja na demonstracijama u Beogradu.

Prema diplomatskim izvorima, ovakvi događaji, a posebno moguća poseta Moskvi, za veći broj zemalja su crvena linija, posle koje razgovor o klasteru 3 postaje praktično nemoguć.

ALBANIJA PRETEKLA SRBIJU

Zvaničnici Srbije više puta su istakli očekivanje da će klaster tri biti otvoren do kraja poljskog predsedavanja EU 30. juna, kao i da bi do kraja godine mogao da bude otvoren i klaster 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište.

Predstavnici EU se ne izjašnjavaju o tim ambicijama. Umesto toga, poziciju predvodnika u procesu je, uz Crnu Goru, od Srbije preuzela Albanija, koja je od oktobra prošle godine, za svega šest meseci otvorila tri pregovaračka klastera i ukupno 19 pregovaračkih poglavlja.

Poređenja radi, Srbija je za deset godina pregovora otvorila 22 poglavlja.

S druge strane, prvi put posle dužeg vremena Evropska komisija iznosi rokove u kojem bi zemlje koje napreduju mogle da zaključe pregovore o članstvu.

Pozivajući se na geopolitički momentum za proširenje EU, Marta Kos kaže da bi Crna Gora i Albanija mogle da završe pregovore u naredne dve ili tri godine i postanu članice EU do kraja mandata sadašnje komisije, koji se završava 2029. godine.

U takvim projekcijama za sada nema Srbije, navodi se na kraju teksta RTS.