Brzina i obim globalnog zagrevanja koji se danas događa ne može da se poredi ni sa jednim u proteklih 2.000 godina, tvrde naučnici.

Njihovo istraživanje pokazuje da čuveni istorijski događaj kao „malo ledeno doba“ ne može da se uporedi s obimom zagrevanja koji je viđen tokom prošlog veka, piše BBC. Istraživanje sugeriše da je sadašnja stopa zagrevanja viša od onih koje su ranije primećene. Naučnici tvrde da to direktno pobija sva verovanja klimatskih skeptika i da njihovi argumenti ne važe.

Naučnici su tokom proučavanja klimatske istorije sveta istakli nekoliko važnih perioda. Oni su se kretali od „rimskog klimatskog optimuma“, koji je trajao od 250 do 400. godine n.e. a tokom kojeg je vladalo neobično toplo vreme širom Evrope, do čuvenog „malog ledenog doba“ tokom kojeg je temperatura padala vekovima počev od 1300-ih. Te događaje su neki doživljavali kao dokaz dase svet zagrevao i hladio mnogo puta tokom vekova i da je zagrevanje viđeno od industrijske revolucije deo tog obrasca i da ne treba dizati buku. Tri nova istraživanja pokazuju da to baš i nisu dobri argumenti.

Naučni timovi rekonstruisali su klimatske uslove koji su postojali u proteklih 2.000 godina koristili 700 zapisa o temperaturnim promenama, uključujući prtenove, korale i jezerske sedimente. utvrdili su da nijedan od ovih klimatskih događaja nije dogodio na globalnom nivou. Istraživači kažu da je, na primer, malo ledeno doba bilo najjače u Pacifiku u 15. veku, dok se u Evropi to desilo u 17. veku. Ranija razdoblja velikog porasta ili pada temperatura nikad nisu zahvatila više od polovine zemaljske kugle u isto vreme.

„Toplo srednjovekovno razdoblje“, koje je trajalo od 950. do 1250. nije zahvatalo više od 40 odsto Zemljine površine. Današnje otopljavanje prisutno je skoro na celoj planeti.

„Najtoplije razdoblje u protekle dve hiljade godina bilo je u 20. veku i zahvatilo je 98 odsto planete“, stoji u jednom od izveštaja.

„Ovo pruža konkretne dokaze da se najtopliji period u poslednja dva milenijuma dogodio tokom 20. veka u preko 98 odsto Zemlje“, navodi se.

Ovo pruža snažne dokaze da je (ljudski izazvano) globalno zagrevanje ne samo neuporedivo u smislu apsolutnih temperatura, već i bez presedana po pitanju rasprostranjenosti u proteklih 2000 godina.

Istraživači su videli da je pre moderne industrijske revolucije na klimu najviše uticala aktivnost vulkana. Nisu pronašli nikakve indicije da su varijacije Sunčevog zračenja uticale na srednje globalne temperature. Sadašnje razdoblje nadmašuje prirodnu varijabilnost, tvrde naučnici.

„Naša istraživanja samo su pokazala da prirodni uzročnici sami po sebi nisu mogli da izazovu globalno otopljavanje na ovom nivou, bilo da je reč o porastu temperatura, bilo o prostornom razmeštaju“, navode naučnici.

Istraživanje je objavljeno u časopisima Nature i Nature Geoscience.

Apsolutni temperaturni rekordi srušeni su juče u Belgiji i u Holandiji, a danas se u zapadnoj Evropi pritisnutoj vrelinom temperatura je nastavila da raste.

Komentar(1)

  1. Laik
    26. јул 2019. 21:59

    I o svemu tome oni koji su krivi prave se ludi, a od nas malih traže da imamo ekološku svest.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.