Otvoreno pismo Vuka Jeremića ministru Nikoli Selakoviću

Uvaženi ministre Selakoviću,

Pre nekoliko meseci, uputio sam Vam pismo povodom prvih sto dana provedenih na funkciji ministra spoljnih poslova Srbije. U tom pismu sam Vam skrenuo pažnju na moguće posledice Vaše odluke da spustite diplomatski tonalitet protesta Državi Izrael nakon njihovog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Prištinom. Žao mi je što tada niste uzeli u obzir moj savet, i što je vrlo brzo nakon toga došlo do neprijatnosti sa izraelskim ambasadorom, na čije ste izjave morali oštro da reagujete. To se vrlo verovatno ne bi dogodilo da je ambasador bio oprezniji u svom javnom nastupu, svestan činjenice da „igra sa žutim kartonom“.

Jedanaestog juna ove godine, nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, Albanija je postala jedna od deset nestalnih članica Saveta bezbednosti (SB) za period 2022-2023. U skladu sa instrukcijama koje ste poslali našem stalnom predstavniku u UN, Srbija je podržala Albaniju, jedinog kandidata iz Istočnoevropske grupe, koja prema ključu usvojenom 1963. ima pravo na jedno rotirajuće mesto u SB, uz permanentno prisustvo Ruske Federacije (prethodno SSSR).

Gospodine Selakoviću, siguran sam da kao šef diplomatije razumete da će 2022. i 2023. biti godine velikih izazova za Srbiju u međunarodnoj areni u vezi sa KiM. Vaš predsednik često govori o pritiscima koje možemo da očekujemo u cilju pristanka na takozvani sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, koji bi, između ostalog, omogućio članstvo Prištine u UN. Znam i da ste obavešteni o pripremama nove albanske „ofanzive“ na UNESCO, gde je na prethodnom glasanju 2015. za dlaku izbegnut poraz, koji je mogao imati dalekosežne negativne posledice, pre svega u kontekstu ugroženosti nekih od najvećih svetinja Srpske pravoslavne crkve.

Stoga je podrška Srbije kandidaturi Albanije za SB izuzetno neoprezan korak. Iako ćemo u vezi sa KiM na SB i dalje moći da računamo na podršku dve stalne članice (Rusije i Kine), dok god to od njih budemo eksplicitno tražili, trebalo bi da ste svesni toga da će Tirana u naredne dve godine uživati brojne privilegije koje proizilaze iz članstva u najmoćnijem organu UN, na čijem se dnevnom redu nalaze sva važna svetska pitanja. Pravo glasa u SB na stvarima koje su od značaja trećim zemljama bitno će osnažiti diplomatski kapacitet Albanije u delovanju prema njima, recimo prilikom lobiranja za priznanje „Kosova“ ili članstvo Prištine u UNESCO.

Podrškom albanskoj kandidaturi poslali ste poruku nestalnim članicama SB koje nisu priznale Prištinu (recimo Brazilu, Meksiku i Indiji) da nam nije mnogo stalo do zauzimanja čvrstog stava o poštovanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije u budućim diskusijama, jer da nam je to važno onda svakako ne bismo glasali da u njima učestvuje i Tirana, za koju se nepogrešivo zna kako će nastupati. Našu podršku u UN najagilnijem zagovorniku međunarodne emancipacije Prištine će zemlje širom sveta i te kako uzimati u obzir u procesu razmatranja i eventualne revizije svojih politika po pitanju KiM, uključujući i glasanje u drugim forumima, poput UNESCO.

Poznato Vam je da je predlog iskusnih multilateralaca iz Ministarstva spoljnih poslova bio da se Srbija aktivno suprotstavi članstvu Albanije u SB tako što bi se i sama kandidovala za to mesto, za isti vremenski period, na šta je imala pravo. Da se to dogodilo, glasanje u Generalnoj skupštini bi bilo kompetitivno, u konsekutivnim krugovima, sve dok jedan od kandidata ne postigne dvotrećinsku većinu. S obzirom na aktuelni presek stanja u UN, njihova procena je bila da bi Srbija imala ozbiljnu šansu da ili bude izabrana, ili da barem stvori „pat-poziciju“ iz koje bi se moglo izaći kompromisnim povlačenjem obe kandidature u korist neke treće zemlje iz Istočnoevropske grupe, koja bi se, na primer, obavezala da po pitanju KiM nastupa neutralno u periodu svog angažovanja u SB. Da smo se kandidovali, čak bismo i u malo verovatnom, za nas najnepovoljnijem scenariju, a to je da Albanija nekako uspe da postigne dvotrećinsku većinu, poslali snažnu poruku svetu da nam je KiM zaista stvar od najvećeg nacionalnog značaja, i da smo za to spremni da uđemo u ozbiljan diplomatski okršaj, bez obzira na pritiske kojima bismo tom prilikom svakako bili izloženi.

Gospodine Selakoviću, nesumnjivo je da su dobrosusedski odnosi prioritet svake odgovorne vlasti. S tim u vezi, želim da Vas ohrabrim da učinite sve što je u Vašoj moći da se sa Albanijom, kao i svim drugim državama Zapadnog Balkana, naši odnosi kontinualno unapređuju na bazi solidarnosti i uzajamnog poštovanja. S druge strane, s obzirom da je Vaš primarni zadatak odbrana nacionalnih interesa Srbije, nadam se da ćete se sa mnom složiti da je, imajući u vidu kompleksno nasleđe ratova 1990-ih, ponekad neizbežno odigrati potez koji neće nužno izazvati oduševljenje u svim regionalnim prestonicama. Ovo je bila jedna takva situacija.

Na kraju, dozvolite mi da Vam ponovim poziv da o spoljnoj politici Srbije ukrstimo mišljenja na Javnom servisu RTS, i pokažemo građanima da je u našoj zemlji moguće voditi argumentovani dijalog između ljudi koji se, uprkos političkim razlikama, međusobno uvažavaju.

S poštovanjem,
Vuk Jeremić

Predsednik Generalne
skupštine UN (2012-2013)

Ministar spoljnih poslova
Srbije (2007-2012)

***

Tekst je originalno objavljen u rubirici „Otvoreno“ u štampanom izdanju Nedeljnika br. 493 od četvrtka 24. juna

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 493), od 24. juna