Šetali tako reptilijanci (to su oni vanzemaljci za koje tvrde da upravljaju svetom) pijacom u Vuhanu posle napornog dana na razvijanju 5G tehnologije. Tražili su nešto za ručak, pa su rešili da odu do svoje omiljene pijace na kojoj se prodavala jedna vrsta kineskih buba koja u je svetu reptilijanaca pravi delikates.
Prerušeni u Bila Gejtsa, Pjera Omidjara, vlasnika Ibeja i Pejpala, i Majkla Blumberga, milijardera i nesuđenog predsedničkog kandidata, došli su do jednog štanda, ali buba više nije bilo. Ljubazni prodavac im je u zamenu ponudio šišmiša, rekao je da je to ukusnije od omiljenih reptilijanskih buba. Što da ne, pomislili su veseli reptilijanci prerušeni u milijardere, jer “kad si u Kini, budi Kinez”.
Možda šišmiš nije bio sveže ulovljen ili nije bio skuvan na pravi način, tek reptilijanci su ga ispljunuli. Počeli su da gunđaju, a onda su ljutito izvukli iz džepa novi koronavirus, napravljen u američkim, kineskim, britanskim, možda i aboridžinskim (što da ne) vojnim laboratorijama za potrebe biološkog ratovanja. Učitali su ga u svoj mobilni telefon i poslali preko 5G mreže celom svetu. I eto, sad mi zbog njih moramo da sedimo u kućnom pritvoru.
Nismo nigde do sada naišli na ovakvu teoriju zavere. Izmislili smo je, ali to što je ona potpuno neuverljiva, čak i u trenucima kada se sedi kod kuće pretežno sa sopstvenim mislima, ne znači da se mnogo razlikuje od svih kojima smo bombardovani od kraja decembra prošle godine kada se sa epidemijom virusa razvila stara kategorija pod novim imenom – infodemija.
Infodemija se toliko raširila da je već u prvim danima globalne borbe protiv korone, Svetska zdravstvena organizacija saopštila da je borba protiv lažnih vesti podjednako teška kao borba protiv novog virusa. SZO je i objavila čitavu listu mitova koji se šire, a koji nemaju nikakve veze sa lečenjem korone.
Ljudi si zbunjeni, ne znaju šta da rade, pa poveruju u nešto što nekom drugom padne na pamet. A sada imamo fantastične mogućnosti da se te glasine šire. Nekad je to išlo od uva do uva i zaustavi se negde ili ide sporije. A sada može da bukne začas
Žarko Trebješanin, psiholog
Nije vredelo. Glasine se globalno toliko šire da su se i do Srbije proširile priče o raznim teorijama zavere. Tako, primera radi, jedan od glavnih krivaca je 5G mreža čije puštanje u rad u Vuhanu su mnogi u svetu povezali sa koronom. To što je 5G mreža puštena još ranije u SAD i koristi se u više desetina gradova, teoretičari zavere su jednostavno prećutali.
Slične teorije govore da su već pomenuti Gejts, Blumberg i Omidjari “imali simulaciju širenja koronavirusa” i da je “Gejts ranije govorio o depopulaciji stanovništva”.
To što je Gejts pre nekoliko godina u potpunosti iskorenio dečju paralizu i što njegova fondacija ulaže značajna sredstva za rešavanje problema stanovništva, teoretičare zavere nije zanimalo, baš kao što ih nije zanimala činjenica da Gejts i Blumberg po godinama starosti spadaju u visokorizične osobe ako bi ih virus zarazio. Ali zašto bi teoretičare zavere uopšte zanimala ta jednostavna nelogičnost da ljudi puste virus koji može i milijardere da zarazi i da to dovede do fatalnih posledica po njih?
Psiholog Žarko Trebješanin kaže za Nedeljnik da se teorije zavere obično zasnivaju na nekim predrasudama. Postoje, kaže on, desničarske ideologije koje za sve što se rđavo desi okrive neke “dežurne krivce”.
“U SAD će okriviti Ruse ili Kineze da su oni namerno izmislili virus ili da je to 5G mreža. Nekad su za takve stvari okrivljivali Jevreje, mada i danas ima antisemitizma. Sada se okrivljuju i migranti koje krive i za slom ekonomije i da prenose boleštine. Uvek se zasniva na tome da postoji neki neprijatelj, pa ako ga ne vide u svom dvorištu, onda ga prebace na nekog drugog. Na kraju to mogu da budu vanzemaljci, što se i ne dešava tako retko. Ljudi imaju potrebu da je neko kriv, pa da mogu da iskale svoj bes i zato biraju one koji su najslabiji. To je prva funkcija, a druga je da bi se došlo do homogenizacije”, kaže Trebješanin.
Bolesti su oduvek bile magnet za teoretičare zavere. Kada je kuga poharala Evropu sredinom 14. veka, niko nije znao odakle je zaraza krenula. Međutim, brzo su pronađeni dežurni krivci: “Jevreji sa svojim paklenim planovima o upravljanju svetom”. Tako je zarazna bolest dobila političku pozadinu i eksplodirala kroz pogrome i proterivanje Jevreja.
Slična je situacija bila i kada je početkom 20. veka izbila epidemija „španskog gripa“ koja je dovela do smrti više ljudi nego što je stradalo u Prvom svetskom ratu. Postojalo je uvreženo mišljenje da je „španski grip plod nemačkih vojnih laboratorija“. Tek desetak godina kasnije ispostavilo se da je to samo bio plod nečije mašte.
Neslavni šampion po broju teorija zavere jeste virus HIV. Glasina je bila da je to bolest koja je „stvorena u laboratorijama CIA” kako bi se uništili homoseksualci i Afroamerikanci.
To što je Bil Gejts pre nekoliko godina u potpunosti iskorenio dečju paralizu i što njegova fondacija ulaže značajna sredstva za rešavanje problema stanovništva, teoretičare zavere nije zanimalo, baš kao što ih nije zanimala činjenica da Gejts i Blumberg po godinama starosti spadaju u visokorizične osobe ako bi ih virus zarazio
I dan-danas veliki broj ljudi u SAD veruje da je HIV “smišljeni genocid”, a navodna potvrda nađena je baš kao i sada kod Gejtsa i korone – u navodnom memorandumu Henrija Kisindžera koji je navodno napisao 1974. godine: „Depopulacija treba da bude najviši prioritet spoljne politike SAD prema Trećem svetu.”
Na sve to treba se setiti i antivaksera koji u Srbiji i dalje zagovaraju teoriju zavere o “izazivanju autizma” vakcine MMR, što je pre nekoliko godina dovelo do ponovnog vraćanja skoro iskorenjenih morbila i smrti 15 osoba u Srbiji.
U ovoj konkretnoj situaciji sa koronavirusom, glasine i lažne vesti, kao ni teorije zavere, nisu zaobišle ni Srbiju.
Trebješanin kaže da glasine objedinjuju naizgled pouzdane informacije kojima uvek nedostaje izvor. Dakle, uvek treba da bude sumnjivo ako ne postoji pouzdan izvor.
“Te glasine mogu da nastanu spontano. Kad postoji prazan prostor, kad su ljudi zbunjeni i uplašeni, njima je u trenucima krize potrebna informacija da znaju šta se dešava i šta da rade. Ako toga nema, onda se to popunjava upravo ovim glasinama. Zato su one kao korov, bujaju čim nema informacija iz kredibilnih izvora kojima se veruje”, objašnjava Trebješanin.
On kaže da može da se desi da neke grupe namerno šire glasine, kad je ratno ili vanredno stanje, da bi recimo još više uznemirile ljude ili da bi u ratu oslabile moral.
“U ovim situacijama, verujem da većina nastaje spontano jer su sami ljudi zbunjeni, ne znaju šta da rade, pa poveruju u nešto što nekom drugom padne na pamet. A sada imamo fantastične mogućnosti da se te glasine šire. Nekad je to išlo od uva do uva i zaustavi se negde ili ide sporije. A sada može da bukne začas. Pošalju neku uznemirujuću poruku, drugima se učini da je to uverljivo, i začas može da milion ljudi poveruje”, kaže Trebješanin.
Tako je na primer u Srbiji najviše panike izazvala glasina da će nestati gorivo.
Džabe su, recimo, radnici na benzinskoj pumpi u Ulici vojvode Micka na Karaburmi objašnjavali građanima pre dve nedelje da benzina ima dovoljno i da nemaju nikakvu najavu da će biti obustavljena prodaja. Niko im nije poverovao, jer „stigla je poruka na Vajberu“, kako je rekao jedan od onih koji su napravili toliku gužvu da je čak i saobraćaj na momente bio blokiran.
Bila je to identična situacija kao pre nekoliko godina kada se proširila vest da je voda iz Beogradskog vodovoda zatrovana, „jer se u vodu greškom prosuo metan, pun kancerogenih čestica“. Bez obzira na to što je metan gas koji ne može da se zadrži u vodi, a kamoli da uđe u vodovodne cevi, i u ovom slučaju više se verovalo Vajber poruci u kojoj je kao neosporni izvor navedeno Njeno veličanstvo „drugarica čiji muž radi u Vodovodu“.
Baš kao što su oni koji su raširili vest o zatrovanoj vodi otišli na hlađenje u beogradski Centralni zatvor, tako je i onaj koji je raširio vest o nestašici goriva završio kao vest iz policijskog saopštenja. A mnogi od onih koji su prošli put pravili zalihe vode, a sada goriva, ostali su sumnjičavi prema zvaničnim objašnjenjima.
I nije on jedini koji je završio u zatvoru zbog izazivanja panike. Podaci MUP-a Srbije govore da je bilo još sličnih slučajeva. Na primer, u Kladovu je podneta prijava protiv muškarca (54) jer je na jednoj društvenoj mreži iznosio netačne informacije da je voće i povrće koje se prodaje u marketima zaraženo koronavirusom.
U Kruševcu je uhapšen muškarac (50) jer je na Fejsbuku objavio lične podatke sugrađanina iz Rasinskog okruga da je navodno zaražen virusom Covid-19.
Takođe, muškarac (54) iz Malog Crnića je uhapšen jer je opet na Fejsbuku objavio neistinitu informaciju da na teritoriji opštine Malo Crniće ne rade pošte i banke, da je radno vreme prodavnica skraćeno, kao i da se meštanima dele bonovi za hleb, što je izazvalo strah i paniku.
U Novom Sadu je muškarac (35) uhapšen jer je nakon svađe sa kolegom, u preduzeću u kojem radi izazvao strah i paniku, neistinito izjavivši da je bio u društvu sa osobama koje su zaražene koronom…
Po svemu sudeći, nastaviće se…
*TEKST JE OBJAVLJEN U AKTUELNOM NEDELJNIKU…
Dekster
Reptilijanaca? Cudan tekst...