Ostaci stari 1.000 godina i priča o “nebinarnom lideru”: “Telo zakopano u ženskoj odeći i sa mačevima, DNK ukazuje na jedan sindrom…

0
Olaf Krüger / imageBROKER / Profimedia

Moderna analiza jednog finskog groba starog hiljadu godina dovodi u pitanje dugogodišnja ubeđenja o rodnim ulogama u drevnom društvu vikinga. Najnovića DNK analiza otkrila je da je moguće da nebinarni ljudi nisu bili samo prihvaćeni od strane svoje zajednice već i poštovani.

Posmrtni ostaci iz gvozdenog doba pronađeni su u mestu Hatula na jugu Finske. Telo je zakopano u ženskoj odeći sa mačevima, a kako istraživači tvrde, DNK sugeriše da je pokojnik imao genetsku mutaciju, piše Gardijan.

Telo pokojnika pronađeno još 1968. godine, ukrašeno je nakitom i obučeno u „tipičnu žensku odoru tog doba“. Neobično je bilo što su u grobu takođe pronađeni mačevi – koji se povezuju sa muškarcima. Arheolozi su decenijama verovali da su u grobu bila zakopana dva tela – jedno muško, jedno žensko; ili pak da su pronašli grob žene-ratnice.

No, najnovija studija, objavljena u Evropskom žurnalu za arheologiju, tvrdi da je u grobu sahranjena samo jedna osoba: muškarac, koji je imao Klinefelterov sindrom, kako DNK analiza sugeriše.

Klinefelterov sindrom je mutacija koja utiče na broj hromozoma. Javlja se u jednom od 660 muškaraca i uglavnom ostaje neotkrivena. Muškarac koji pati od ovog sindroma rođen je sa jednim dodatnim hromozomom: tako da umesto tipičnog XY muškog hromozoma, ima XXY hromozom. On je i dalje genetski muškarac, ali može imati sledeće karakteristike: manji penis i testise, uvećane grudi, smanjenu želju za seksom i neplodnost.

Finski istraživači izjavili su da iako je njihovo otkriće zasnovano na analizi malog uzorka DNK, vrlo je verovatno da telo pronađeno u grobu ima XXY hromozom.

Jedno je sasvim izvesno, sahranjena osoba je poticala iz visoke klase, čemu svedoči njen bogat pogreb.

„Čini se da je sahranjena individua bila veoma cenjeni član zajednice. Telo je položeno na mekano perjano ćebe i prekriveno je skupocenim krznom“, opisala je autorka studije Ula Moilanen, arheolog na Univerzitetu Turku.

„Da su telesni simptomi Klinefelterovog sindroma bili očigledni“, objasnila je Moilanen.

“Osoba možda ne bi bila striktno smatrana kao muško ili žensko u srednjovekovnom društvu. Ako uzmemo u obzir bogatu zbirku predmeta koji su nađeni u grobu, možemo zaključiti da pokojnik nije samo bio prihvaćen već i poštovan“, dodala je ona.

Moguće je da je pokojnik bio prihvaćen kao nebinarna osoba, objasnili su istraživači, zato što „je već imao poseban položaj u zajednici iz zbog pripadnosti visokoj klasi“.

Paleogenetičari i akademici smatraju da je studija „uverljiva“ i da je pokazala da je osoba verovatno bila nebinarna. Arheolozi i istoričari takođe su podržali nalaze, rekavši da je „uzbudljivo“ videti istraživanja koja se bave pitanjima pola, rodnog identiteta, kao i pitanjem muškosti u stereotipnoj hipermaskularnoj srednjovekovnoj Skandinaviji.

Lestzel Gardela iz Nacionalnog muzeja u Danskoj, zaključio je da je studija pokazala da su srednjovekovna društva Skandinavije „imala veoma nijansirane pristupe i razumevanje rodnih identiteta”.