Nije vas bilo u tom timu, bio je drugačiji od onog što su mnogi predviđali, sa mladim Piksijem, ali brojnim „lokalnim iznenađenjima“. Kako je došlo do toga da vi ne idete u Francusku?
Novinarskom greškom. Koja nije bila greška, negoli loša namjera. Igramo mi protiv Švicarske prijateljsku utakmicu u Cirihu i gubimo 2 : 0. Mene Toza vadi iz igre deset minuta pred kraj i ja odlazim da se tuširam. Tamo u svlačionicu ulazi Čučak, mislim da se tako prezivao, dopisnik iz Švicarske recimo Večernjih novosti. Pita me šta ja mislim o utakmici, o ovoj mojoj izmjeni, i ja kažem ovim rječima, s mjesta se ne pomjerio – kako igramo, šteta što nema 11 izmjena na raspolaganju. Sutradan u novinama naslov – Slišković kaže da neće da igra za reprezentaciju dok je Veselinović selektor. Naravno da nije bilo kao sada, da te selektor pozove da proveri. Tada se novinarima vjerovalo. A ja sam bio preponosan da pozovem sam pa da se kao pravdam, da kažem da nisam to rekao. I tako ostadoh bez poziva. Slične su posle stvari zamerali Osimu.
Jeste li navijali za Jugoslaviju 1990. na Mundijalu u Italiji? Delovalo je da je država počela da se raspada i da je taj tim uspevao da ujedini ljude.
Iskren ću ti biti: navijao sam za Jugoslaviju, iako sam bio mnogo ogorčen. Zvao me je Osim pred taj Mundijal i rekao mi: Baka, moram da izaberem između tebe i Meše Baždarevića. A ja mu kažem: Selektore, vi ako ćete da birate između nas dvojice, slobodno zovite Mešu. Jer sam ja znao tačno da možemo i Meša i ja biti pozvani, ali da je mesto rezervirano za trećeg.
Blaž Slišković Baka, Hercegovac, Mostarac, fudbalska legenda za Nedeljnik govori o svom životu, karijeri, ratu i mostovima, podeljenom gradu, o utakmicama sa najvećim klubovima, o Džaji i Miljaniću, o Ivici Osimu i poslednjoj jugoslovenskoj generaciji, o zemlji koje više nema…
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 2. juna
Digitalno izdanje i pretplata dostupni su na nstore.rs
Tagovi
